Воз — разлика између измена

16 бајтова додато ,  пре 1 године
м
Разне исправке; козметичке измене
м (ciscenje dupliranih poziva)
м (Разне исправке; козметичке измене)
[[Датотека:2M62M-1198 Kyviskes-Kena.jpg|десно|мини|250п|Воз]]
[[Датотека:BNSF 5350 20040808 Prairie du Chien WI.jpg|thumb|250px250п|[[BNSF Railway|-{BNSF}-]] [[Интермодални транспорт|интермодални]] теретни воз пролази кроз [[Висконсин]], Сједињене Државе]]
 
'''Воз''' је облик [[железница|железничког саобраћаја]] који се састоји од композиције повезаних [[Шине|шинских]] [[вагон]]а које вуче или гура једна или више [[локомотива]]. Служи за превоз путника или терета.
Иако је кроз историју, [[Водена пара|пара]] била најдоминантнији извор снаге возова, данас се углавном користи [[дизел-гориво|дизел]] или [[електрична струја]] за погон (ткз. електричне локомотиве). Поред тога, као извор енергије се користе и коњи, конопци или жице, гравитација, пнеуматика, батерије, и гасне турбине.
 
[[Железничка пруга|Пруге]] по којима се крећу возови се обично састоје од две, три или четири шине.<ref>{{cite web| title = Magnetic Levitation Trains| url = http://www.lanl.gov/orgs/mpa/stc/train.shtml| website = Los Alamos National Laboratory| publisher = Los Alamos National Laboratory| accessdate = 17. 9. 2014.| quote = The electrodynamic suspension (EDS) levitates the train by repulsive forces from the induced currents in the conductive guideways.}}</ref>
 
Постоје разне врсте возова који су направљени и прилагођени за одређене намене. Стога се воз може састојати од комбинације једне или више локомотива и вагона.
Електрична вуча пружа нижу цену по пређеном километру, али има више почетне трошкове, који се могу оправдати само на линијама са великом густином саобраћаја. Пошто је изградња електричног система потребног за рад електричне локомотиве виша по пређеном километру, електрична вуча је мање пожељна на дужим линијама, осим на системима којима се путује великим брзинама.
 
Недавна варијација електричних локомотива је локомотива горивих ћелија.<ref>{{cite web| url = http://www.hydrogencarsnow.com/blog2/index.php/hydrogen-vehicles/i-hear-the-hydrogen-train-a-comin-its-rolling-round-the-bend/| title = I Hear the Hydrogen Train a Comin', It's Rolling Round the Bend – Hydrogen Cars Now| last=Kantola|first=Hydro Kevin| work = Hydrogen Cars Now}}</ref> Локомотиве горивних ћелија комбинују предност одсуства инсталираних електричних система, са предностима беземисионог рада. Међутим, постоји значајан почетни трошак за таква [[Возило горивних ћелија|возила горивних ћелија]].
 
== Путнички возови ==
Путнички воз је онај који обухвата кола која превозе путнике и који често може да буде врло дугачак и брз. Он може да буде вишеструка јединица са самосталним погоном или [[железничка кола]], или комбинација са једном или више [[локомотива]] и једном или више приколица без погона познатих као [[путничка кола]]. Путнички возови путују између [[Железничка станица|станица]] или [[Жељезничка станица|депоа]], на којима се путници могу укрцати и искрцати. У већини случајева, путнички возови раде на фиксном [[Ред вожње|реду вожње]] и имају супериорна права коришћења колосека у односу на [[Теретни воз|теретне возове]].
 
За разлику од теретних возова, путнички возови морају да снабдевају свака кола са [[Електрична струја|струјом ниског напона]] ради осветљења и грејања, између осталог. Ова струја може да долази директно од локомотиве која је [[Главни покретач (локомотива)|главни покретач]] (из генератора модификованог за ту сврху), или из засебног [[Дизел-локомотива|дизел генератора]] у локомотиви. За услуге путничког саобраћаја на даљинским рутама, где локомотива са одговарајућом опремом није увек доступна, може се користити засебни генератор.<ref>{{cite news | last = Johnson| first = Bob| title = Head-end power | date = 1. 5. 2006. | url = http://trn.trains.com/railroads/abcs-of-railroading/2006/05/head-end-power | work = ABCs of Railroading | accessdate = 20. 7. 2015.}}</ref><ref>{{cite web| url=http://www.nwrail.com/HEP_config.html| title=HEP Trainline Configurations in North America| publisher=''Northwest Rail''| accessdate = 20. 7. 2015. }}</ref>
 
Надзор путничког воза је у надлежности [[Кондуктер (железница)|кондуктера]]. Њима обично помажу други чланови посаде, као што су сервисери или [[портер (железница)|портери]]. Током периода путне вожње [[Северна Америка|Северно Америчком]] железницом, возови на даљину су носили два кондуктера: горе поменутог кондуктера воза и [[Pullman Company|Пулмановог кондуктера]],<ref>{{cite web| url = http://www.southshorejournal.org/index.php/issues/volume-4-2011/82-marktown-clayton-marks-planned-worker-community-in-northwest-indiana| title = South Shore Journal - Marktown: Clayton Mark’s Planned Worker Community in Northwest Indiana| last = User| first = Super| publisher = | accessdate = 9. 099. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20120913013603/http://www.southshorejournal.org/index.php/issues/volume-4-2011/82-marktown-clayton-marks-planned-worker-community-in-northwest-indiana|archive-date = 13. 099. 2012|dead-url=yes|df=}}</ref> који је био задужен за особље [[Спаваћа кола|спаваћих кола]].<ref name="bedingfield1968">{{cite news| last = Bedingfield| first = Robert E.| title = Rails Taking Over Sleeping Car Runs; Pullmans Moving Into Rails' Hands
| newspaper = New York Times| location =| language =| publisher =| date = 23. 11. 1968.| url = https://query.nytimes.com/gst/abstract.html?res=9D0DE6D7123AEF3BBC4B51DFB7678383679EDE| accessdate = 24. 2. 2015. |pages= 71,77}}</ref><ref>{{Citation| last = Drury| first = George H.| author-link =| title = Who built the streamliners: Historical profiles of North American passenger-car builders
| newspaper = TRAINS magazine| date = 5. 6. 2006.| url = http://trn.trains.com/en/Railroad%20Reference/Railroad%20History/2006/06/Who%20built%20the%20streamliners.aspx| accessdate = 24. 11. 2010}}</ref>
 
Многи [[Луксузни воз|путнички возови]] који пружају престижне траспортне услуге су добили [[Списак имена путничких возова|специфична имена]], нека од којих су постала [[Познати возови|позната]] у литератури и фикцији.<ref>{{cite web| url = http://www.kingswayrc.com/gcst/roster/1205.html | title = Archived copy | accessdate = 21. 1. 2008. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080514105858/http://www.kingswayrc.com/gcst/roster/1205.html | archivedate = 14. 5. 2008. |df= }} Houston Railroad Museum, restoration photos of cars lettered for the Texas Special</ref> У протеклим годинама, жељезари су често помињали путничке возове као „лак“, алудирајући на прохујале дане дрветом опремљених кола са њиховим сјајном спољашњом обрадом и луксузном декорацијом. „Блокирање лака“ ({{јез-енг |Blocking the varnish}}) значило је да спори теретни воз спречава пролаз брзог путничког воза, узрокујући кашњење.
 
Неки путнички возови, на дугим и кратким релацијама, користе кола на [[Bilevel rail car|два дека]] да би могли да превезу више путника по возу.<ref>{{cite news| url = http://www.montrealgazette.com/technology/green+trains+know+says/4084097/story.html|archive-url=https://web.archive.org/web/20110114214213/http://www.montrealgazette.com/technology/green%2Btrains%2Bknow%2Bsays/4084097/story.html|dead-url=yes|archive-date = 14. 1. 2011.| accessdate = 11. 1. 2011.| newspaper = The Montreal Gazette| date = 10. 1. 2011.| title = How green are our trains? We don't know, AMT says|df=dmy-all}}</ref><ref name="EXPERIMENT">{{cite news| title = Via Rail begins experiment with Amtrak bi-level train| url = https://news.google.com/newspapers?id=7URgAAAAIBAJ&sjid=tXANAAAAIBAJ&pg=6050,1291356| accessdate = 11. 1. 2011.| newspaper = The Phoenix| date = 21. 9. 1984.}}</ref> Дизајн кола и њихова општа безбедност за путнике су драстично еволуирали током времена, што чини превоз возом релативно безбедним.
 
=== Возови на даљину ===
 
==== Железница велике брзине ====
[[Датотека:Shinkansen 500 Kyoto 2005-03-19.jpg|thumb|250px250п|Јапански воз [[Шинкансен]] [[500 Series Shinkansen|серије 500]]]]
{{Main|Воз велике брзине}}
 
Најбржи воз на точковима који креће по шинама је француски [[ТЖВ]] (-{Train à Grande Vitesse}-, дословно „воз велике брзине”), који је достизао брзину од {{convert|574.8|km/h|mph|1| abbr = on}}, двоструку брзна полетања [[jet airliner|авиона]] [[Boeing 727|Боинг 727]], под условима тестирања 2007. године. Највећа брзина која је тренутно достиже при планираном моду вожње је {{convert|350|km/h|mph|-1| abbr = on}} на системима [[Beijing–Tianjin intercity railway|међуградске жељезнице Пекинг–Тјенцин]] и [[Воз велике брзине Вухан-Гуангџоу|возу велике брзине Вухан–Гуангџоу]] у Кини. ТЖВ се креће максималном комерцијалном брзином од {{convert|300|-|320|km/h|mph|-1| abbr = on}}, као што чине и немачки [[Интерсити експрес]] и шпански [[АВЕ]] (-{''Alta Velocidad Española''}-).
 
У већини случајева, путовање возом велике брзине је временски и трошковно конкурентно са ваздушним саобраћајем када растојања не прелазе {{convert|500|to|600|km|mi|-1| abbr = on}}, јер аеродромске процедуре [[check-in|чекирања]] и укрцавања могу да додају неколико сати на само време транзита.<ref>{{citeCite book| last=Railway|first=Central Japan| title = Central Japan Railway Data Book 2006 | year = 2006 | pages = 16}}</ref> Исто тако, трошкови рада железнице на овим раздаљинама могу бити нижи када се узму у обзир количина [[jet fuel|горива]] које конзумира [[airliner|путнички авион]] током [[takeoff|полетања]] и успона. Како се пређено растојање путовања повећава, ови трошкови постају мање изражени, и ваздушно путовање постаје конкурентније.
 
Нека опрема железнице високе брзине примењује технологију [[tilting train|нагибања]] ради побољшања стабилности на завојима. Примери такве опреме су [[Advanced Passenger Train|Напредни путнички воз]] (-{APT}-), [[Пендолино]], [[N700 Series Shinkansen|Шинкансен серије Н700]], [[Амтрак]]ова [[Acela Express|Ацела Експрес]] и [[Талго]]. Нагибање је динамична форма [[Cant (road/rail)|суперелевације]], која омогућава саобраћају при ниским и великим брзинама да користи исти колосек (иако не истовремено), као и стварање удобније вожње за путнике.
 
==== Међуградска железница ====
[[Датотека:City of Rockhampton train (Sunshine railway station, Brisbane).jpg|thumb|250px250п|[[Electric Tilt Train|Електронски нагибући воз]], најбржи воз у Аустралији, путује између [[Бризбен]]а и [[Рокхемптон]]а у [[Квинсленд]], на растојању од 615km615 km.]]
{{Main|Међуградска железница}}
 
 
==== Приградски возови ====
[[Датотека:Mumbai Train.JPG|thumb|250px250п|[[Mumbai Suburban Railway|Мумбајски приградски возови]] превозе 7,24 путника дневно.<ref>{{cite web | url = http://www.mrvc.indianrail.gov.in/overview.htm | work = Official webpage of Mumbai Railway Vikas Corporation | title = Overview Of the existing Mumbai Suburban Railway | accessdate = 11. 12. 2008. | archiveurl = https://web.archive.org/web/20080620033027/http://www.mrvc.indianrail.gov.in/overview.htm | archivedate = 20. 6. 2008.}}</ref>]]
 
За краћа растојања многи градови имају мрежу [[commuter train|приградских возова]] који опслужују град и предграђа. Возови су веома ефикасан [[mode of transport|мод транспорта]] за задовољавање великих транспортних захтева [[метропола]]. У поређењу са друмским саобраћајем, мноштво људи се преноси користећи знатно мању површину земљишта и са мало загађења ваздуха. Приградска железница исто тако има дуже опсеге у поређењу са брзим транзитним системима. Услед релативно мање фреквенције они могу делити колосеке са другим возовима.<ref>{{Cite web| url = http://www.differencebetween.info/difference-between-metro-and-local-train| title = Difference between Metro and Local Train| last = Sangeeta| date = 24. 6. 2013.| website = www.differencebetween.info| accessdate = 9. 2. 2018.}}</ref>
 
Неки вагони могу бити постављени тако да имају више места за стајање него седишта, или да олакшају ношење [[Baby transport#Pushable vehicles|колица за децу]], [[бицикл]]ова или [[wheelchair|инвалидских колица]]. Неке земље имају [[Bilevel car|двоспратне]] путничке возове за употребу у густо насељеним подручјима. Разни оператери приградских возова (e.g. [[Sydney Trains|Сиднејски возови]], [[NJ Transit Rail Operations|Њу Џерзи транзит]], [[Réseau Express Régional|Париз РЕР]]) користе двоспратне возове. Двоспратни возови пружају повећан капацитет чак и кад је ред вожње ређи.<ref>{{Cite news| url = http://www.abc.net.au/news/2014-04-11/barry-ofarrell-sydney-trains-claim-doubtful/5371446| title = Single-decker v double-decker trains: Barry O'Farrell's claim doubtful| date = 11. 4. 2014.| work = ABC News| accessdate = 29. 3. 2018.| language = en-AU}}</ref> Двоспратна кола велике брзине и спаваћа кола постају све заступљенија у континенталној Европи.
 
Понекад екстремна загушења путничких возова постају проблем. На пример, око 3,5 милиона путника се свакодневно вози на [[Yamanote Line|Јаманот линији]] у Токију, Јапан, са њених 29 станица. У поређењу с тим [[Њујоршки метро]] превози 5,7 милиона путника дневно на 25 линија које опслужују 472 станица. Да би се изборили са великим саобраћајем, специјални кола у којима су клупе седишта подигнуте би се обезбедило више простора за стајање само током јутарњих часовима вожње (до 10 ујутро), послују у Токију ([[E231 series|E231 серија]] воза). У прошлости овај воз је имао двоје кола са шест врата на свакој страни да би се скратило време током кога путници улазе и излазе у станици.
==== Брзи транзит ====
{{Main|Метро}}
[[Датотека:Lancaster Gate tube.jpg|thumbnail|right|250px250п|Воз метроа у [[Лондон]]у]]
 
Велики градови обично имају систем [[метро]]а, који се такође назива подземном железницом. Возови се електрично напајају, обично путем [[third rail|треће шине]], и њихови колосеци су засебни од другог саобраћаја, обично без [[level crossing|прелаза у истом нивоу]]. Ови возови се често крећу кроз тунеле у градском центру, а понекад на подигнутим структурама у спољашњим деловима града. Они могу да убразају и успоре брже од тежих возова за дуга растојања.
==== Трамвај ====
{{Main|Трамвај}}
[[Датотека:Karlikwbytomiu.jpg|thumb|left|250px250п|[[Алстом Цитадис]] 100 артикулисани трамвај у [[Битом]]у, [[Пољска]]]]
 
У Уједињеном Краљевству, разлика између трамваја и железнице је прецизна и дефинисана је законом. У САД и Канади, таква улична железница се увек назива [[трамвај]]ем или уличним колима. Кључна физичка разлика између железнице и трамвајског система је да се каснији првенствено креће по јавним улицама, док возови имају [[Right of way (transportation)|колосеке]] који су одвојени од јавних улица. Често се [[interurban|међуградски]] и модерни [[лаки шински систем]] америчког стила поистовећују са трамвајским системом, пошто ти системи исто тако могу да се крећу по улицама на кратким и средње дугим секцијама. У неким језицима, реч -{''tram''}- се такође односи на мреже међуградског и лако шинског стила, што је посебно случај са холандским језиком.
 
Дужина трамваја може да буде одређена националним прописима. Немачка има такозвани Бо-Страб стандард, којим се ограничава дужина трамваја на 75 метараm, док у САД дужина возила је нормално ограничена прописима које дефинишу локалне власти, чиме се обично дозвољава само један тип возила да оперише у мрежи.
 
==== Лаки шински систем ====
 
==== Једноколосечна железница ====
[[Датотека:Mono-shibaura.jpg|thumb|250px250п|[[Tokyo Monorail|Токијски Монорејл]]]]
{{Main|Једноколосечна железница}}
 
Једноколосечне железнице су развијене како би се задовољиле саобраћајне потребе урбаног транзита, састоје се од воза који се креће на једној шини, типично подигнутој изнад нивоа улица. Једноколосечна железница представља релативно мали део свеукупног жељезничког система. Скоро сви једноколосечни возови користе линеарне индукционе моторе.<ref>{{Cite web| url = http://www.hitachi-rail.com/products/rolling_stock/linear/index.html| title = Linear Motor Driven System : Hitachi-Rail.com| last = Ltd.| first = Hitachi| website = www.hitachi-rail.com| language = en| accessdate = 26. 9. 2018.}}</ref>
 
==== МАГЛЕВ воз ====
[[Shanghai Maglev Train|Шангајски магле воз]], отворен 2003. године, најбржи је комерцијални железнички систем. Он функционише на брзинама до {{convert|430|km/h|mph| abbr = on}}. Маглев је кориштен на рутама међуградског [[Јавни превоз|јавног превоза]].
 
[[Датотека:Neue Mühle 3.jpg|right|thumb|250px250п|[[Bombardier Talent|Бомбардијер Талентова]] артикулисана регионална железничка кола.]]
 
=== Шинска кола ===
 
Шинска кола ({{јез-ен|Railcar}}) у [[British English|британском]] и [[Australian English|аустралијском]] енглеском су самоходна [[Rail transport|железничка]] [[Vozilo|возила]] дизајнирана за [[транспорт]] путника. Термин „шинска кола” се обично користи у смислу воза који се састоји од појединачног [[Putnička kola|вагона]] (кочије, аута), са возачком кабином на једном или оба краја. Неке железнице, e.g., [[Great Western Railway|Велика западна железница]], користе термин [[Railmotor|железнички мотор]]. Ако кола имају способност повлачења целог воза, она се називају [[Motor coach (rail)|моторним возом]] или моторним колима.<ref>[http://www.parrypeoplemovers.com/ppm35-feature.htm www.parrypeoplemovers.com] {{webarchive| url = https://web.archive.org/web/20090106103408/http://www.parrypeoplemovers.com/ppm35-feature.htm | date = 6. 1. 2009 }} Light Railcars and Railbuses - Retrieved onПриступљено 2008-06-09</ref> Овај термин се понекад користи као алтернативно име за мале типове [[multiple unit|вишеструких јединица]] који се састоје од више од једних кола.
 
== Галерија ==
Датотека:En57-1933.jpg|Возови у [[Ћешин]]у, [[Пољска]].
Датотека:Frankfurt am Main Hauptbahnhof von oben.jpg|Железничка станица у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]].
FileДатотека:Softronic Transmontana LEMA 014 at Chitila.jpg|Електричка теретна локомотива у Румунији
</gallery>
 
 
== Литература ==
{{Refbeginrefbegin|30em}}
* {{citeCite journalbook|ref=harv| last = GlanceyRailway| first =Central JonathanJapan| title = TheCentral Train|Japan publisherRailway =Data CarltonBook Publishing2006 Group| year =2006 2005| postscript pages= <!--None-->|isbn=978-1-84442-345-316}}, 256 pp.
* {{cite journal|last=Glancey| first = Jonathan| title = The Train| publisher = Carlton Publishing Group|year=2005| postscript = <!--None-->|isbn=978-1-84442-345-3|pages=}}, 256 pp.
{{refend}}
 
1.572.075

измена