Бранимир Ћосић — разлика између измена

Рођен је [[1903]]. године у [[Мачва|Мачви]], у Штитару, у учитељској породици. Рано је остао без оца, па је читаво детињство и младост провео уз мајку која је легендарном брижношћу лебдела над животом свог болешљивог сина. Она је пратила сваки његов интелектуални и мисаони корак. То је имало видних трагова у Ћосићевом идејном одређивању према прогресивним књижевним и политичким струјањима његовог времена. Веома рано оболео је од туберкулозе, што га је још више везивало за мајчине моралне назоре. [[Гимназија|Гимназију]] је завршио у [[Београд|Београду]], а потом је једно време студирао правaправа. Међутим, врло брзо је променио одлуку и определио се за [[књижевност]]. Болест га је отргла од студија и везала га за болесничку постељу. Извесно време провео је у једном санаторијуму у [[Швајцарска|Швајцарској]], али материјалне неприлике су му онемогућиле трајније лечење. Вратио се у [[Србија|Србију]] и почео да ради као коректор културне рубрике београдске Правде; сарађивао у готово свим београдским листовима. На том послу га је и смрт затекла, 29. јануара [[1934]]. године, у тридесет првој години живота.

Издао је и три ромaнаромана у којима је сликао престонички живот свога времена. То су Врзино коло (1925), Два царства (1928), и Покошено поље (1933).

[[Легат]] Бранимира Ћосића налази се у MузејуМузеју града Београда, заоставштина је у [[музеј]] предата [[1947]]. године и садржи документа, рукописе и фотографије, а најзначајнији део овог легата чини Ћосићева преписка.