Бранимир Ћосић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м +{{сређивање}}...
Cyrlat: 3 repl;
Ред 3:
 
 
Рођен је [[1903]]. године у [[Мачва|Мачви]], у Штитару, у учитељској породици. Рано је остао без оца, па је читаво детињство и младост провео уз мајку која је легендарном брижношћу лебдела над животом свог болешљивог сина. Она је пратила сваки његов интелектуални и мисаони корак. То је имало видних трагова у Ћосићевом идејном одређивању према прогресивним књижевним и политичким струјањима његовог времена. Веома рано оболео је од туберкулозе, што га је још више везивало за мајчине моралне назоре. [[Гимназија|Гимназију]] је завршио у [[Београд|Београду]], а потом је једно време студирао правaправа. Међутим, врло брзо је променио одлуку и определио се за [[књижевност]]. Болест га је отргла од студија и везала га за болесничку постељу. Извесно време провео је у једном санаторијуму у [[Швајцарска|Швајцарској]], али материјалне неприлике су му онемогућиле трајније лечење. Вратио се у [[Србија|Србију]] и почео да ради као коректор културне рубрике београдске Правде; сарађивао у готово свим београдским листовима. На том послу га је и смрт затекла, 29. јануара [[1934]]. године, у тридесет првој години живота.
 
 
Ред 14:
Огласио се 1922. године причом Убица сенке госпођице Марије. Прве збирке приповедака Приче о Бошковићу и Египћанка и друге романтичне приче, обележене су почетничким слабостима и књишком исконструисаношћу. Међутим, трећа збирка приповедака Као протекле воде (1933), показује видније сазревање Ћосићевог талента. Ћосићево књижевно дело показује колико је он напора улагао да, као [[писац]], схвати пут свог идејног одређивања у односу на [[живот]] и његова кретања.
 
Издао је и три ромaнаромана у којима је сликао престонички живот свога времена. То су Врзино коло (1925), Два царства (1928), и Покошено поље (1933).
 
Такође је објавио и збирку интервјуа са истакнутим писцима свога времена- Десет писаца-десет разговора. Након његове смрти, издати су и његови критичко-публицистички радови у књизи Кроз књиге и књижевност.
Ред 55:
Личну библиотеку Бранимира Ћосића, поклонила је његова мајка Даринка, након његове смрти, 1934. године. Библиотека Бранимира Ћосића налази се у [[Универзитетска библиотека Светозар Марковић|Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“]] у Београду. Ту су књиге из домаће и стране књижевности, око 1300 свезака. Већином су то књиге из књижевности, књижевне критике, историје, културне историје, економије, социологије, етнологије.
 
[[Легат]] Бранимира Ћосића налази се у MузејуМузеју града Београда, заоставштина је у [[музеј]] предата [[1947]]. године и садржи документа, рукописе и фотографије, а најзначајнији део овог легата чини Ћосићева преписка.