Миодраг Илић — разлика између измена

1.558 бајтова додато ,  пре 1 године
м
* Критичар Петар Џаџић у својој рецензији Илићевог романа „Где је крај улице“ пише: “Ми имамо мало познатих дела која на аутентичан и упечатљив начин говоре о тектонском потресу који је задесио српску грађанску класу и о истинској индивидуалној и колективној трагици којом су та догађања обележена... Тек у новије време чули су се аутентични гласови Слободана Селенића (“Писмо/глава”, “Очеви и оци”), као и Светлане Велмар-Јанковић (“Лагум”). Та дела вратила су дигнитет жртвама третираним тако често као “отпад историје”. Међу ова врхунска дела о судбини грађанства у невремену историје укључује се, ја у то чврсто верујем, и проза Миодрага Илића. Овај роман је узбудљив, једрим језиком писан, потресан, убедљив, доследан у свом реалистичком обликовању грађе, хуман, а биће подједнако близак и интелектуалној и мање интелектуалној публици”.
* Поводом истог романа критичар у листу “Борба” закључује: “Као интелектуалац модерног сензибилитета Миодраг Илић је са изузетним енциклопедијским знањем, али и са готово лирским осећањем у свој роман унео читав наш 20. век. Ефикасним и рељефним причама означио је кључна места у њему, па је и сам век преобразио у јунака романа, који није за њега само време, већ и Неко који осећа, који мислим и говори... Суочени са тим Илићевим причама схватамо да је он велики мајстор приповедања, сугестиван и атрактиван у исказу, у чијем приповедању је све у функцији историјског и филозофског мишљења, а изнад свега подређено разјашњавању човека у свим животним ситуацијама....” (“Памћења и привиђења”, “Борба.)
* Поводом драмског текста "Арлекинова последња авантура" и књиге "Драме о великанима", театролог др Рашко Јовановић је написао: "Као што смело обрађује савремене теме, које аналитички приказује са жељом да расветли све узроке и последице сукоба до којих долази у модерном друштву, Миодраг Илић о великанима из прошлости пише свестрано и, будући да савршено влада драмском техником, веома занимљиво, што чини да су све његове драме о великанима минулих векова ефектна сценска штива... Илић припада оним токовима српске и светске драматургије којима су основну интонацију дали писци што су приближили бројне великане прошлости нашем времену, као што су Бертолд Брехт ("Живот Галилеја"), Жан Ануј ("Бекет"), Мирослав Крлежа ("Michenangelo Buonarroti", "Кристофор Колумбо"), Албер Ками ("Калигула"), Жан-Луј Баро ("Рабле"), Ролф кохут ("Намесник") и др." ("Печат", бр. 557, 15. фебруар 2019.)
 
== Референце ==
Анониман корисник