Печат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{рут}}
{{друго значење3|Печат (часопис)}}
'''Печат''' је у основном значењу предмет којим се оверавају: исправе, [[Писмо|писма]], пошиљке, [[Диплома|дипломе]] и слично. Печат је
[[Датотека:Seal of Strojimir.gif|мини|десно|Печат кнеза Стројимира из 9. века]]
Метални печати су се раније користили (још се по негде и сада користе) тако што се гравуром преко свежег воска оставља отисак тако да се воском запечаћене пошиљке (или затворена врата) не могу отворити без нарушавања отиска.▼
▲Печат је обично од дрвета са гуменим делом који је изгравиран. Печат се користи тако што се гумени део „накваси“ [[мастило]]м а онда отиском на документу остаје текст гравуре. Метални печати су се раније користили (још се по негде и сада користе) тако што се гравуром преко свежег воска оставља отисак тако да се воском запечаћене пошиљке (или затворена врата) не могу отворити без нарушавања отиска.
За реч „печат“ се често код нас користе синоними: '''штамбиљ, жиг, мур, штемпл''' или '''штампиља'''.▼
▲За реч „печат“ се често код нас користе синоними: '''штамбиљ, жиг, мур, штемпл''' или '''штампиља'''.
Реч штамбиљ потиче од [[Немачки језик|немачке речи]] ''-{Stempel}-'' и [[Италијански језик|италијанске речи]] ''-{Stampiglia}-''.
Мајстор који прави печате се зове [[печаторезац]].
Наука која се бави проучавањем печата назива се [[Сфрагистика|сфрагистика]] или сиглографија.
Најстарији материјални доказ о постојању српске државе је [[Печат кнеза Стројимира|печат кнеза Стојимира]] из друге половине IX века.<ref name="Glas">{{cite web |last1=Jevremović |first1=J. |title=Pečat srpskog kneza Strojimira |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/07/27/srpski/T06072602.shtml |website=Glas javnosti |accessdate=1. 4. 2019}}</ref>
== Историја ==
Употреба печата зависи од саме епохе, краља, праксе појединих канцеларија као и од његове правне вредности.
[[Датотека:Cylinder seal Shamash Louvre AO9132.jpg|мини|Месопотамија, ваљкасти печат са његовим отиском ]]
Печати су коришћени у најранијијим цивилизацијама и од великог су значаја за археологију и историју уметности. У Месопотамији коришћени су изрезбарени или угравирани ваљкасти печати од камена или других материјала. Они су ваљањем стварали отисак на глини који је касније служио као ознака на пошиљкама трговачке робе или у друге сврхе. Већину отисака чиниле су само слике врло лепо урезане.
Из периода древног Египта пронађени су печати у облику прстена .<ref name="Rebus">{{cite web |title=THE ULTIMATE GUIDE TO SIGNET RINGS |url=https://www.rebussignetrings.co.uk/US/blog/the-ultimate-guide-to-signet-rings |website=Rebus |accessdate=1. 4. 2019}}</ref> Отисак се добијао утискивањем у неку меку пластичну масу. Та маса је на почетку била од воска. Восак је у VI веку био обојен у бело, у XII веку је био црвене и зелене боје, док је од XIII века обојен мрко и црно.
Неки печати су називани и [[Була|буле]], а направљени су тако што је метална лопта од олова,злата или сребра била пригњечена између две матрице. Оловни печати су се појавили у четвртом веку. Оловне печате је користила папска канцеларија , а било је и златних и сребрних који су се користли за најсвечаније исправе. Папски печат никада није мењао величину.
<ref>{{cite book |last1=Furunović |first1=Dragutin |title=Istorija i estetika knjige |date=1999. |publisher=Draslar partner |location=Beograd |pages=46-48 |accessdate=1. 4. 2019}}</ref>
Градови, феудалци, папе су углавном користили округле печате, док се у XII веку појављује печат у облику ротквице, такозвани готски печат.
Црква је користила готски печат до краја средњег века.
У XVI веку се појављује печат овалног облика који замењује округли печат световних лица и печат у облику роткве.
У средњем веку, печат је, поред тога што је гарантовао поверљивост поруке, потврдио и његову аутентичност. Док је у време опште неписмености био важнији од потписа.
Начини причвршћивања печата у историји:
# утискивањем на сам материјал (воштани печати)
# вешањем о повељу (метални печати)
== Врсте печата ==
Печати су кроз историју променили разне облике, тако да када причамо о овој подели можемо да кажемо да су постојали огрукли, овални, печати у облику роткве, у облику крста, штита.
Печати се могу поделити на основи још неколико кртитеријума.
* На основу величине:
# велики печати
# мали печати
* На основу материјала од ког су направњени:
# печати од ковине (злато, сребро, олово)
# печати од воска
# облатни печати
* На основу слике које су урезане:
# тип владарског величанства (слика владара на престолу)
# коњанички тип (лик човека на коњу и са потпуним наоружањем)
# ловачки тип (ловачки мотиви)
# печатски тип
# хералдички тип (обично на печатима многих црквених установа, манастира и универзитета , са представама Бога, Богородице)
# хагиографски тип (са ликовима града, цркве)
# монументални тип (са много ликовних решења)
== Уништавање печата ==
Важност печата као средства аутентификације изискивала је потребу да се, када је власт прешла у нове руке, стари печат уништи и направи нови. Када папа умре, то је прва дужност кардинала Цамерленга да добије власништво над Рибарским прстеном, папинским натписом, и да види да је раскинуто. Слична пракса је превладавала у средњем вијеку и често се спомиње од стране историчара, јер се чини да је то било питање неке церемоније.
== Занимљивости ==
Линија 16 ⟶ 70:
* Појам '''царски печат''' обично значи да је нешто веома важно па је оверено царским печатом. С тим у вези у историји је „царски печат“ био веома важан и њиме су се оверавала веома значајна документа па је постојало и посебно поверљиво лице такозвани „чувар царског печата“.
== Галерија ==
<center><gallery widths="200px" heights="200px" perrow=4>
Слика:Печат светог Саве.svg|<center>Печат Светог Саве
Слика:Goldene-bulle_1c-480x475.jpg|<center>Златна була из 1356.
Слика:Wax seal with impression of uppercase letter A.jpg|<center>Воштани печат отиснут на писмо
Слика:Loudoun Castle wax seal.jpg|<center>Примењени печат на писму из замка Лоудоун, Галстон, Шкотска
</gallery></center>
== Види још ==
Линија 25 ⟶ 88:
* [[Милан Вујаклија]], Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1991. година
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Пошта]]
| |||