Рићи Јокомицу

Рићи Јокомицу (јап. 横光 利一, Хигашијама 17. март 1898 - 30. децембар 1947.) један је од најзначајнијих јапанских писаца модернизма и један од писаца Школе нове осећајности (新感覚派, шинканкакуха). Његови радови пролазе пут од реализма, до модернизма, па све до психолошких и патриотских тема. Према Коданши, "Јокомицу је био непрестани иноватор и модерниста чија се имагинација често везивала са новим тенденцијама у европској уметности и књижевности, иако је умногоме задржавао националну оријентацију као своје лично опредељење."

Рићи Јокомицу
Рићи Јокомицу 1928. године
Лични подаци
Датум рођења	(1898-03-17)17. март 1898.
Место рођења	Хигашијама, префектура Фукушима, Јапан
Датум смрти	30. децембар 1947.(1947-12-30) (49 год.)
Место смрти	Јапан
Образовање	Универзитет Васеда
Књижевни рад
Период	крај периода Таишо, почетак периода Шова
Најважнија дела	Љубав, Машина, Мува, Сунце, Шангај, Главе и стомаци

Сви радови Рићија Јокомицуа су у Јапану систематизовани, проучени и публиковани у више десетина књига, чланака и студија, али се мали број може наћи у преведеној форми због специфичности његовог стила писања. На српском језику нема превода његових дела, сем превода његове најпознатије, а по његовом мишљењу и најбоље приповетке коју је написао - "Љубав", у преводу Љиљане Ђ. Марковић.

Биографија

Јокомицу је рођен 17. марта 1898. године у Хигашијами, као Јокомицу Тошиказу. Отац му је био грађевински инжењер, и због природе његовог посла, Јокомицуова породица је стално морала да се сели. Када му је отац 1904. године отишао да ради у Кореју, Јокомицу је остао да живи заједно са мајком и старијом сестром. Током сталних селидби, похађао је више основних школа у префектури Мие, а средњу школу је уписао и завршио у граду Уено.

Годину 1917. провео је у области Јамашина, у Кјоту, где се његов ранији интерес за књижевност доста развио, те је већ те године написао неколико приповедака, чиме је почела његова рана фаза стваралаштва. Године 1918. започео је своје студије књижевности на Универзитету Васеда, али због недостатака новчаних средстава за школовање, Јокомицу 1921. је удаљен са факултета. Током својих студија, Јокомицу је упознао многе младе писце, као што су били Накајама Гишу (јап. 中山義秀) и Кођима Цутому (јап. 小島勗), чијом се сестром, Кимико, касније и оженио.

Дела

Јокомицу је аутор многих приповедака, књижевних чланака и романа за које је добијао награде и велики број похвала и критика. Његов период стварања се простире кроз неколико деценија, од 1917. године до 1946. године - годину дана пред његову смрт.

• "Живот на селу" (1917.)
• "Степенице" (1917.)
• "Црвена боја" (1917-18.)
• "Несрећна особа" (1917-18.)
• "Ватра" (1919.)
• "Југ и север" (1921.)
• "Љубав" (1921.)
• "Дете кога су исмевали" (1922.)
• "Сунце" (1923.)
• "Мува" (1923.)
• "Непријатељ" (1924.)
• "Кромпир и прстен" (1924.)
• "Цена туге"
• "Главе и стомаци" (1924.)
• "Преварени муж" (1924.)
• "Кретање осећаја" (1925.)
• "Расположење цветног ветра" (1927.)
• "Размишљања младожење или - мушкарац који прати моду" (1928.)
• "Машина" (1930.)
• "Шангај" (1931.)
• "Време" (1931.)
• "Кочије" (1932.)
• "Гробница" (1932.)
• "Часовник" (1934.)
• "Породични грб" (1934.)
• "Породични састанак" (1935.)
• "Европски дневник путовања" (1936.)
• "Туга путовања" (1946.)