Кочина крајина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
→Ток рата: Dodao sam da u septembru 1788 komandu nad Krajinom preuzima Jovan Branovački, kako posle u članku njemu posvećenom u Srpskom biografskom rečniku (Matica Srpska), tom 1 ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 63:
Одред [[Коча Анђелковић|Коче Анђелковића]] (од 400 до 500 људи) прелази на дан објаве рата из [[Банат]]а у Србију са задатком да пресече [[цариградски друм]]. За две недеље узима Пожаревац и [[Коларе]], а због побуна и опасности Турци беже и из [[Смедеревска Паланка|Паланке]], [[Баточина|Баточине]] и [[Багрдан]]а у које Коча улази без отпора. Аустријска војска остаје неактивна (ишчекују да руске победе вежу турску главнину), па се Коча повлачи у Банат.
Коча Анђелковић се враћа у марту 1788. године са 1.500 људи. Разбија три турске војске које покушавају да учине пут проходним. Унапређен је у капетана, али још ниједна аустријска јединица не улази у Србију што лоше утиче на морал становништва. И поред појачања које доводи [[Јован Брановачки|Јован Брановачки]], Турци са надмоћним снагама разбијају блокаду у априлу, а Коча се повлачи у манастир Драчу (код [[Крагујевац|Крагујевца]]). Нови напади на конвоје не успевају јер су Турци појачали снаге у [[Ћуприја (град)|Ћуприји]] и [[Јагодина|Јагодини]]. У септембру месецу, пошто је Коча погинуо, команду над Крајином преузима као подвојвода [[Јован Брановачки|Јован Брановачки]].
У априлу 1788. у Србију прелази и фрајкор [[Станко Арамбашић]] под командом мајора [[Михаило Михаљевић|Михаила Михаљевића]] који истог месеца осваја Шабац уз помоћ регуларне аустријске војске. Међу војницима који су напали Шабац, био је и будући истакнути Наполеонов маршал, [[Јозеф Поњатовски]]. Касније у јуну успевају да освоје и [[Ваљево]]. Са Михаљевићем и Аамбашићем је и бачки епископ Јован Јовановић који позива на устанак.
| |||