Капилар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
'''Капилари''' су најмањи [[крвни судови]], величине 5-10 μm, док им је зид дебљине 0,5 микромилиметара. Мала дебљина зида капилара служи ефикасној и брзој размени из и у капиларе, молекула [[кисеоник]], [[угљен-диоксид]] , шећера, амино киселина, воде, као и осталих материја, између [[крв]]и и ћелија ткива. Ниво размена материја кроз зидове капилара варира од региона до региона, и у неким деловима тела, као што је мозак, размена не постоји.
 
Капилари су најбројнији [[крвни судови|крвни судови]] у организму, и броје се на око 10 милијарди. Величина целокупне површине свих капилара је око 6000 квадратних метара, док су зидови најтањих капилара од једног слоја ендотелијума.
[[Крв]] тече из [[срце|срца]] у [[артерија|артерије]], које се гранају у уске артериоле, а потом се оне гранају у капиларе. Након што је извршена размена материја из крви допремљене капиларима на нивоу ткива, из артеријских настају венски капилари који даље формирају венуле, а затим из њих настају [[вена|вене]], које враћају крв у срце.
 
== Врсте капилара ==
 
*'''Континуирани капилари''', Код ове врсте ендотелијалне ћелије су веома близу једне другим, и остављају мало простора измећу сваке ћелије. Ови капилари ефикасно пропуштају мале [[молекул|молекуле]] као и молекуле који поседују висок ниво растворљивости у мастима (молекуле кисеоника, угљендиоксида и [[хормони|стероида]]), док је пропуштање молекула растворљивих у води веома мали (натријум, калијум, [[амино киселине|амино киселине]] и [[шећер|шећери]]).
 
*'''Капилари прекривени порама''', Ови капилари омогућавају транспорт великих молекула као и беланчевина. Ова врста капилара јавља се у органима који захтевају висок ниво размене материја, као што су [[бубрег|бубрег]] и [[дебело црево|дебело црево]].