Ђуро Јелачић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 37.19.110.153 (разговор) на последњу измену корисника Sorabino
ознака: враћање
Поништена измена 21782240 корисника MareBG (разговор)
ознака: поништење
Ред 29:
'''Ђуро Јелачић''' (25. мај 1805—20. јул 1901.) је био хрватски подмаршал, млађи брат бана [[Јосип Јелачић|Јосипа Јелачића]].
 
== БиографијаЖивотопис ==
Ђуро је био син [[Фрањо Јелачић|Фрање Јелачића]] и Ане Портнер, унуке [[Мартин Кнежевић|Мартина Кнежевића]]. Школовао се у бечком Терезанијуму и као кадет је 1824. године ступио у 13. граничарски пешадијски пук, а потом у 4. драгунски коњанички пук. Потпоручник је постао 1830. године, натпоручник 1832, сатник друге класе 1834, а сатник 1. класе 1839. године. Под заповедништво надвојводе Фридриха учествује у [[Други османско-египатски рат|експедицији]] у Сирији 1839—40. године на месту заповедника првог банског граничарског пешадијског пука. Учествује 1848—9. године у опсадама Пескјера и у [[Битка код Новаре|бици код Новаре]], као и у [[Млетачка република (1848-1849)|опсади Венеције]] 1849. године. Учествује у окупацији подунавских кнежевина у [[Кримски рат|Кримском рату]]. Именован је подмаршалом и заповедником дивизије у Кракову, а потом у Бечу. Учествује 1859. године у [[битка код Палетра|биткама код Палетра]] и [[Битка код Мађенте|Мађенте]]. Након рата је заповедник дивизија у Падови и Венецији, а 1860. године постаје пуковник 69. линијског пешадијског пука. Именован је 1861. године подкапетаном [[Краљевина Хрватска и Славонија|Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације]]. Због критике германизације Хрватске је пензионисан. Са [[Јосип Јурај Штросмајер|Штросмајером]] преговара око преноса банових посмртних остатака из капеле Светог Јосипа. На свом поседу је створио, између осталог, прву хрватску сушионицу воћа и поврћа. Године 1873. именован је председником Хрватско-славонског господарског друштва. Председавао је њиме до краја живота. Истакао се у унапређењу узгоја винове лозе у Хрватској. Од 1879. године је члан Љубљанског господарског друштва.
 
== Извори ==