Хрватска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Dodao sam deo koji je nedostajao
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене Mr perovic (разговор) на последњу измену корисника Autobot
ознака: враћање
Ред 69:
Хрвати су на подручје данашње Републике Хрватске стигли у 6. вијеку. Током 8. вијека основали су двије кнежевине. Томислав је постао први краљ 925. године, уздигавши Хрватску у статус краљевине. [[Краљевина Хрватска (средњи век)|Краљевина Хрватска]] је постојала скоро два вијека, достигавши свој врхунац током власти [[Петар Крешимир IV|Петра Крешимира IV]] и [[Дмитар Звонимир|Дмитра Звонимира]]. Хрватска је ушла у персоналну унију са Угарском 1102. године. Године 1527, суочена са османским освајањима, [[Цетински сабор]] је поставио [[Фердинанд I, цар Светог римског царства|Фердинанда I]] на хрватски пријесто. Током раног 19. вијека, дио земље који је освојила Француска је постао Илирске провинције, док је остатак у саставу Аустрије постао Краљевина Хрватска и Краљевина Славонија. Након завршетка Првог свјетског рата, 1918. године простор данашње Хрватске се налазио у саставу непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба која се издвојила из Аустроугарске и затим се са Србијом ујединила у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Квинслишка [[Независна Држава Хрватска]], која је настала уз подршку фашистичке Италија и нацистичке Њемачке, постојала је током Другог свјетског рата. Послије рата, Хрватска је постала конститутивна република Федеративне Народне Републике Југославије, уставно била је социјалистичка држава. Хрватска је 25. јуна 1991. године прогласина независност од СФРЈ, која је ступила на снагу 8. октобра исте године. Након отцјепљења отпочео је [[Рат у Хрватској]], који је трајао четири године.
 
Хрватска је развијена земља са [[Показатељ хуманог развоја|високим животним стандардом]]. Она је у међународним односима [[средња сила]], чланица је [[Европска унија|Европске уније]], [[Организација уједињених нација|Организације уједињених нација]], [[Савет Европе|Савјета Европе]], [[НАТО|Организације Сјеверноатлантског споразума]], [[Светска трговинска организација|Свјетске трговинске организације]] и оснивач је [[Унија за Медитеран|Уније за Медитеран]]. Активан је учесник у мировним снагама ОУН, учествоала је у мисији НАТО-а čakу iАвганистану kadи suбила bombardovaliје Srbijuнестална bilaчланица jeСавјета iбезбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интезивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.
 
на чланица Савјета безбједности ОУН у периоду 2008—2009. Од 2009, интезивно је инвестира у инфраструктуру, нарочито у транспортне путеве и објекте дуж Паневропских коридора.
 
Услужни сектор домонира хрватском привредном, слиједи га индустријски сектор и пољопривреда. Међународни туризам је значајан извор прихода током љетног периода, смјештајући Хрватску на 18 позицију најпопуларнијих туристички одредница на свијету. Држава контролише дио привреде, са знатним владиним издацима. Најважнији трговински партнер Хрватске је Европска унија. Унутраши извори производе значајан дио енергије у Хрватској. Хрватска пружа социјалну заштиту, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање, уз подршку културе кроз разне институције и корпоративне инвестиције у медије и издалаштво.