Рибља чорба — разлика између измена

| бивши_чланови = [[Момчило Бајагић Бајага]]<br />[[Рајко Којић]]<br />[[Владимир Голубовић (музичар)|Владимир Голубовић]]<br />[[Никола Чутурило]]<br />[[Зоран Илић (музичар)Илке|Зоран Илић]]<br />[[Владимир Барјактаревић]]<br />[[Зоран Дашић Даша]]

Десетогодишњица рада групе (1988) обележена је компилацијом ''Рибља чорба 10'' и албумом ''Прича о љубави обично угњави'', која, упркос нарастајућим политичким проблемима, скоро да и није имала политичких текстова, већ низ бенигних тема: ''Авиону, сломићу ти крила'', ''Ко те љуби док сам ја на стражи'', ''Око мене'' итд. Поводом јубилеја одсвирали су концерт на Сајмишту на коме се окупило 15.000 младих. Али пре тога СУП им није дозволио да одрже бесплатан концерт на платоу испред [[храм Светог Саве|храма светог Саве]] на коме је још требало да свирају [[Пилот]]и и [[Екатарина Велика|ЕКВ]]. Међутим, персонални проблеми у групи су се наставили. Радећи у Чорби, Чутура је почео да пише и за друге, па су се његови текстови нашли на плочама [[Дејан Цукић|Дејана Цукића]], Ју групе, Кербера, а 1988. године је снимио и прву соло плочу „Девет лаких комада”. По објављивању своје друге плоче, Чутура [[1. новембар|1. новембра]] [[1989]]. одлази из групе и упушта се у соло воде. У тренутку када су сви прогнозирали престанак рада Рибље чорбе, у групу долази гитариста [[Зоран Илић Илке|Зоран Илић]], који је пре тога био члан састава Безобразно зелено.

Бивши чланови групе који су долазили и напуштали је су: [[Момчило Бајагић Бајага|Момчило Бајагић]], [[Рајко Којић]], [[Владимир Голубовић (кошаркаш)|Владимир Голубовић]], [[Никола Чутурило]], [[Зоран Илић Илке|Зоран Илић]] и [[Влада Барјактаревић]].