Аустрија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 24.135.137.143 (разговор) на последњу измену корисника Autobot ознака: враћање |
+ |
||
Ред 5:
| име генитив = Аустрије
| положај = EU-Austria.svg
| застава = Flag of Austria.svg
| грб = Coat of arms of Austria.svg
| мото =
| службени језик = [[немачки језик|немачки]],<ref name="Language">{{cite web | url = http://www.statistik.at/web_de/static/bevoelkerung_2001_nach_umgangssprache_staatsangehoerigkeit_und_geburtsland_022896.pdf | title = Die Bevölkerung nach Umgangssprache, Staatsangehörigkeit und Geburtsland | publisher = Statistik Austria | accessdate = 17.
| тип владавине = [[Савезна република]]
| главни град = [[Датотека:Wien 3 Wappen.svg|20п]] [[Беч]]
| титула владара = [[Савезни председник Аустрије|Председник]]
| титула владара1 = [[Савезни канцелар Републике Аустрије|Канцелар]]
| име владара = [[Александер ван дер Белен]]
| име владара1 = [[Себастијан Курц]]
| титула владара2 = Вице-Канцелар
| име владара2 = [[Хајнц-Кристијан Штрахе]]
Ред 21:
| површина поредак = 115
| површина = 83855
| воде = 1,7
| становништво поредак = 95
| становништво = 8504850
| извор_становништво = <ref>[http://www.statistik.at/web_de/presse/075280 Национална агенција за статистику]</ref>
| година пописа = 2014
| густина становништва = 99
| независност = Од [[Западна Немачка|Западне Немачке]] [[27. јул]]а [[1955]].
| валута = [[Евро]]<ref name="imf2">{{cite web | url = http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2014/01/weodata/weorept.aspx?pr.x=39&pr.y=9&sy=2014&ey=2014&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=122&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a= | title = Austria | publisher = International Monetary Fund | accessdate = 26. 4. 2014}}</ref>
| стоти део валуте = 100 центи
| временска зона = [[UTC+1|+1]] (-{[[Средњоевропско време|CET]]}-)<br
| химна = -{[[Земља планина, земља река]]}-<br
| домен = [[.at]]
| позивни број = 43
Ред 37:
}}
'''Аустрија''' ({{јез-нем|Österreich}}), званично '''Република Аустрија''' ({{јез-нем|Republik Österreich}}), је држава у централној Европи.<ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division
По политичком уређењу Аустрија је парламентарна демократија. Састоји се од девет федералних држава, и једна је од две европске државе које су прогласиле сталну [[неутралност]] (друга је Швајцарска). Аустрија је чланица [[Организација уједињених нација|Уједињених нација]] од 1955. а [[Европска унија|Европској унији]] се придужила 1995. године.
== Порекло имена ==
Њено име {{јез-нем|Österreich}} се на [[српски језик|српски]] може превести као „источно
== Историја ==
{{Главни чланак|Историја Аустрије}}
Пошто су је освајали [[Римско царство|Римљани]], [[Хуни]], [[Лангобарди|Ломбарди]], [[Остроготи]], [[Баварци|Бавари]] и [[Франци]], Аустрија је била под влашћу [[Бабенберзи|Бабенберга]] од 10. до 13. века, кад су их наследили [[Хабзбурзи|Хабзбурговци]]. Кућа Хабзбург је потом владала Аустријом све до [[20. век]]а. Након укидања [[Свето римско царство|Светог римског царства]], Аустрија је [[1867]]. године постала део двојне монархије, [[Аустроугарска|Аустроугарске]]. Аустроугарска се распала када је изгубила [[Први светски рат]], па је настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила [[Немачка]] [[1938]]. године. Савезници су након [[Други светски рат|Другог светског рата]] држали Аустрију до [[1955]]. године, кад је опет стекла потпуну независност под условом да остане потпуно и трајно неутрална, а забранили су јој удруживање са [[Немачка|Немачком]]. Након пропасти [[комунизам|комунизма]] у [[Источна Европа|источној Европи]], Аустрија се политички све више ангажовала, па је [[1995]]. године постала чланица [[Европска унија|Европске уније]], а
=== Старије камено доба ===
Ред 56:
[[Датотека:Austria Romana.png|мини|Карта римских провинција на подручју данашње Аустрије<ref name="johnson 17">Lonnie Johnson 17</ref>]]
На подручју данашње Аустрије [[Келти|келтска]] племена
=== Средњи век ===
[[Датотека:Ostarrichi.jpg|мини|лево|Факсимил даровног уговора у којем се први пут помиње Аустрија]]
[[Датотека:Kaiserin Maria Theresia (HRR).jpg|мини|лево|Царица [[Марија Терезија Аустријска|Марија Терезија]]]]
Након што су територију данашње Аустрије освајали [[Римско царство|Римљани]], [[Хуни]], [[Лангобарди|Ломбарди]], [[Остроготи]], [[Баварска|Баварци]] и [[Франци]], она долази под власт династије [[Бабенберзи|Бабенберга]] од 10. до 13. века, кад су их наслиједили [[Хабзбурзи|Хабзбурговци]]. 976. године спомиње се маркгроф [[Леополд I, цар Светог римског царства|Леополд I]] из [[Хабзбурзи|династије Бабенберг]], као повјереник цара [[Отон I, цар Светог римског царства|Отона I]]. Прво помињање Аустрије, као -{''Ostarrîchi''}-<ref name="Geschichte">'-{''Karl Vocelka''', ''Geschichte Österreich''. {{page| year = |isbn=978-3-453-21622-8| pages= }} Heyne Verlag München}-</ref> забележено је 1. новембра 996. године у уговору о поклону 950 [[хектар|-{ha}-]] земљишта, цара [[Отон III, цар Светог римског царства|Отона III]], [[episkop|biskupu]] од Фреисинга у околини данашње општине [[Neuhofen an der Ybbs|Нојхофен ан дер Ибс]] у [[Доња Аустрија|Доњој Аустрији]] речима: „''
Око 1000. године појављују се имена за Аустрију, која имају и друга значења, као нпр. -{''in orientali regno''}-, -{''in oriente''}-, -{''Osterland'' ''Austria''}- и -{''terra orientalis''}-. Данас већина језика назива Аустрију тим именом, изузев [[Словачки језик|словачког]] -{''Rakúsko''}-, [[Чешки језик|чешког]] -{''Rakousko''}- и [[Фински језик|финског]] језика -{''Itävalta''}-.
Ред 71:
=== Аустро-Угарска ===
Аустријско царство је
=== Други светски рат ===
Крајем [[Други светски рат|Другог светског рата]] 1945. године савезници су поделили Аустрију на четири окупационе зоне<ref>Manfried Rauchensteiner: Der Sonderfall. Die Besatzungszeit in Österreich 1945 bis 1955 (The Special Case. The Time of Occupation in Austria 1945 to 1955), edited by [[Heeresgeschichtliches Museum]] / Militärwissenschaftliches Institut (Museum of Army History / Institute for Military Science), Vienna 1985</ref> све до
=== Савремено доба ===
Аустрија је
== Географија ==
Ред 86:
=== Положај ===
Аустрија се протеже максимално у смеру запад-исток 575 -{km}-, а у северно-јужном правцу 294 -{km}-. Око 60 % површине Аустрије је брдовито и део је планинског венца [[Алпи]].<ref name="BritannicaAlps">{{cite web| url = http://www.britannica.com/EBchecked/topic/17356/Alps| title = Alps| date = 11. 6. 2009| work = Encyclopædia Britannica| publisher = Encyclopædia Britannica Online| accessdate = 12. 6. 2009| archiveurl= https://web.archive.org/web/20090601083317/http://www.britannica.com/EBchecked/topic/17356/Alps| archivedate = 1.
=== Геологија и рељеф ===
Ред 102:
=== Воде ===
==== Реке ====
Највећа река је [[Дунав]]. Највећи дио Аустрије, око 80.566
Остале веће реке у Аустрији су: [[Лех]], [[Изар]], [[Ин]], [[Салзах]], [[Траун]], [[Енс (језеро)|Енс]], [[Ибс]], -{[[Erlauf]]}-, -{[[Pielach]]}-, [[Трајзен (језеро)|Трајзен]], -{[[Wienfluss]], [[Fischa]], [[Große Mühl]], [[Kleine Mühl]], [[Rodl]], [[Aist]], [[Kamp]], [[Göllersbach]], [[Rußbach]],}- [[Дије]], [[Марх (Брајсгау)|Марх]], [[Мура]] и -{[[Lainsitz]]}-.
==== Језера ====
Највеће језеро у Аустрији је [[Нежидер (језеро)|Нежидер]] у [[Бургенланд|Градишћу]]. Укупно 77 % површине од укупно 315 -{km
Аустрија је континентална држава, те нема излаз на море.
Линија 114 ⟶ 115:
=== Флора и фауна ===
{{...}}
=== Земљиште ===
{{...}}
Линија 123 ⟶ 125:
Највећи градови су: [[Беч]] (главни град), [[Салцбург]], [[Инзбрук|Инсбрук]], [[Грац]] и [[Линц]].
: Види још: [[Списак градова у Аустрији]]
== Национални паркови ==
У Аустрији постоји седам [[национални парк|националних паркова]] и шездесетак природних резервата.
Линија 217 ⟶ 218:
== Привреда ==
Аустрија је једна од 10 најбогатијих земаља на свету по висини [[Бруто домаћи производ|бруто домаћег производа]], има високо развијену социјално-тржишну привреду и висок [[животни стандард]]. Све до 80-их година прошлог века многе велике индустријске компаније су биле национализоване; последњих година, међутим, [[приватизација]] је редуковала државну имовину до нивоа осталих европских привреда. Одмах после високо развијене индустрије, туризам има највећи удео у националној привреди.
[[Немачка]] је кроз историју била највећи спољнотрговачки партнер Аустрије, чинећи је тако подложном брзим променама немачке привреде. Но одкада је Аустрија постала чланица [[Европска унија|Европске уније]] и ојачала везе са осталим европским привредама, дошло је до редукције зависности о немачкој привреди. Чланство у Европској унији је, даље, привукло мноштво страних инвеститора који су искористили улазак Аустрије на јединствено економско тржиште као и њену близину потенцијалним, будућим чланицама Европске уније. Економски раст је убрзан последњих година и био је на нивоу од 3,3 % 2006. године.
=== Валута ===
[[Евро]] је, у Аустрији, у употреби од 2002. године. Као припрема, кованице су почеле да се израђују још 1999. године, мада све имају утиснуту годину када су уведене у употребу, 2002.. Пре усвајања [[Евро|евра]], у употреби је био [[аустријски шилинг]] из 1939. године.
Линија 254 ⟶ 253:
== Образовање ==
=== Основно и средње образовање ===
{{Главни|Образовни систем у Аустрији }}
=== Високо обазовање ===
{{Главни|Листа универзитета у Аустрији }}
Линија 269 ⟶ 270:
{{Refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv| last=Brook-Shepherd | first=Gordon | title=The Austrians: a thousand-year odyssey | year = 1998| publisher=Carroll & Graf Publishers, Inc | location=New York |isbn=978-0-7867-0520-7}}
* {{Cite book|ref=harv| last = Jelavich| first=Barbara | title=Modern Austria: empire and republic
* {{Cite book|ref=harv| last = Johnson| first=Lonnie | title=Introducing Austria: a short history | year = 1989| publisher=Ariadne Press | location=Riverside, Calif. |isbn=978-0-929497-03-7}}
* Rathkolb, Oliver. ''The Paradoxical Republic: Austria,
* {{Cite book|ref=harv| last = Schulze| first=Hagen | title=States, nations, and nationalism: from the Middle Ages to the present | year = 1996| publisher=Blackwell | location=Cambridge, Mass. |isbn=978-0-631-20933-1}}
* Ingeborg Auer u. a.: ''ÖKLIM
* Richard und Maria Bamberger, Ernst Bruckmüller, Karl Gutkas (Hrsg.): ''Österreich-Lexikon''. Verlagsgemeinschaft Österreich-Lexikon, Wien. {{page| year = 2004|isbn=978-3-85498-385-9| pages= }}
* Ernst Bruckmüller: ''Sozialgeschichte Österreichs.'' Oldenbourg, Wien 2000
* Harald Fidler: ''Österreichs Medienwelt von
* Friedrich Heer: ''Der Kampf um die österreichische Identität.'' Böhlau, Wien. {{page| year = 2001|isbn=978-3-205-99333-9| pages= }}
* Erwin Ringel: ''Die österreichische Seele: Zehn Reden über Medizin, Politik, Kunst und Religion.'' Neuauflage. Kremayr & Scheriau, Wien. {{page| year = 2005|isbn=978-3-218-00761-0| pages= }}
Линија 282 ⟶ 283:
* Helmut Seel, Josef Scheipl: ''Das österreichische Bildungswesen am Übergang ins 21. Jahrhundert.'' Leykam, Graz. {{page| year = 2004|isbn=978-3-7011-7388-4| pages= }}
* Peter Berger: ''Kurze Geschichte Österreichs im 20. Jahrhundert.'' 2. verb. Auflage. Facultas Universitätsverlag, Wien. {{page| year = 2008|isbn=978-3-7089-0354-5| pages= }}
* Karl Vocelka: ''Geschichte Österreichs. Kultur
* Herwig Wolfram (Hrsg.): ''Österreichische Geschichte.'' 14 Bände. Ueberreuter, Wien
{{Refend}}
Линија 302 ⟶ 303:
* [http://www.rechtsfreund.at/law-austria.htm Аустријско право]
* [http://www.austrianews.co.uk/ Вести из Аустрије]
* [http://www.austria.gv.at/ Službeni portal Austrije]
* [http://www.austria-tourism.at/ Austrijska turistička zajednica]
* [http://www.alpelino.com/de/winter/oesterreich ski Austrija]
|