Ото фон Бизмарк — разлика између измена

м
Враћене измене 212.178.124.222 (разговор) на последњу измену корисника Autobot
м (Враћене измене 212.178.124.222 (разговор) на последњу измену корисника Autobot)
ознака: враћање
Слављен као национални херој, Бизмарк постаје први ''[[канцелар (Њемачка)|канцелар]]'' новог немачког царства. У спољној политици, посвећује се очувању мира између европских сила [[Француска|Француске]], [[Аустрија|Аустрије]], [[Немачка|Немачке]] и [[Руска Империја|Русије]]. Бизмарк је веровао да централна позиција Немачке у Европи може бити узрок њеног разарања у случају било којег рата.
 
На унутрашњем плану, био је забринут појављи\]iohui9ghigy9gy8gyањемпојављивањем двеју нових политичких партија: Католичке партије центра, и Социјал-демократске партије Немачке. Кампања против католицизма која је започела [[1872]]. године, под именом „Културна борба“ (''-{[[Kulturkampf]]}-'') је углавном била промашај. Бизмарк је напао социјал-демократе на два фронта: социјалдемократска партија и њене организације су стављене ван закона, док је радничкој класи удељено веома прогресивно законодавство које је гарантовало здравствено осигурање, осигурање у случају несреће на раду, као и старосне пензије.
 
На изборима у [[1890]]. години и Католичка партија центра и социјал-демократи су освојили много гласова, а Бизмарк даје оставку на инсистирање немачког цара (кајзера) Вилхема II, који је дошао на трон [[1888]]. године. Бизмарк је провео своје последње године пишући мемоаре „Размишљања и сећања“ ({{јез-нем|Gedanken und Erinnerungen}}). Умро је у 83. години живота [[1898]]. године, у [[Фредрихсрух]]у. Сахрањен је у Бизмарк-маузолеју у истом месту.