Васа Пелагић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 20:
== Биографија ==
[[Датотека:Vasa Pelagić.JPG|мини|лево|150п|[[Споменик Васи Пелагићу]] у Карађорђевом парку, Београд]]
Рођен је 1833. године у босанском месту Жабару, код Брчког, као Василије Стефановић (по оцу СтевануСтефану) Пелагић. Кренуо је онаводно у месну основну школу 1852. године, а након завршетка пешице стигао у Београд, где је похађао две године нижу гимназију.<ref>Васа Пелагић: "Пелагоћев народни учитељ", Београд 1988.</ref> Ђак [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословије у Београду]] постао је [[1857]]. године. Уследио је повратак у завичај, када је 1860. године као свршени богослов постао учитељ српске основне школе у [[Брчко]]м, где је основао српску читаоницу, једну од првих у Босни. Одатле преко Београда је кренуо у [[Русија|Русију]]. На Московском универзитету је слушао предавања из политичке медицине и историје медицине. Пре повратка у Бања Луку, пропутовао је српске крајеве да би сагледао стање народно.
 
После две године боравка у Русији, вратио се у [[Бања Лука|Бањалуку]] и постао је 1866. године управник тада основане [[Бањалучка богословија|Српско православне богословије]], која је била и прва средња школа у Босни.<ref>"Школски лист", Сомбор 1866.</ref> За школске потребе и ради ширења просвете у народу штампао је [[1867]]. године у Београду ''„Руковођу за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље“''. Примио је чин [[архимандрит]]а да би заштитио Богословију у Бањој Луци од реакционарних елемената све три вере, којима се није допадао његов слободоуман школски програм. Био је 1867. године "Василије С. Пелагић" професор и управитељ бањалучке богословије пренумерант Вукове књиге и дародавац 10 примерака исте, сиротим богословцима.<ref>Вук Ст. Караџић: "Живот и обичаји народа српског", Беч 1867.</ref> Чинио је оно што је проповедао и следеће 1868. године.