Уметност подземног света Наисуса — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Мотиви насликани на зидовима нишких гробница: [http://www.nisandbyzantium.org.rs/doc/zbornik13/PDF-XIII/06%20Misa%20Rakocija-13.pdf www.nisandbyzantium.org.rs] |
|||
Ред 30:
Након истраживања нишких археолога и историчара уметности, настао је закључак да је Наисус већ од друге половине 4. века, када је и хришћанство Миланским едиктом, прихваћено као званична вера на овом простору, био угледни провинцијски сликарски центар у коме се очувала традиција сликарства катакомби, и неговала достигнућа прихваћена у [[Тесалоники]] и хришћанском истоку.<ref name="Миша" />
Развој фреско сликарства у Наисусу може се објаснити настанаком сликарске радионице које је било повезано са црквеним приликама (када су у граду службовали епископи, свештеници и ђакони чија су имена латинска).<ref>М. Ракоција, Нова сазнања из ранохришћанске прошлости Ниша, Ниш и Византија VI, Ниш 2008, 45-58</ref> Они су у Наисус донели, поред хришћанства и традицију осликавања гробнице са фигуралним представама (почев од друге половини 4. века, па надаље негде до 6. века, и доласка Хуна и Словена), и са собом повели путујућа сликаре, који су могли бити активни у Наисусу, у периоду када се хришћанска уметност и иконографија формирала на ширим просторима Римског царства. Наиме заједно са свештемнством, са простора данашње Италије, стигли су грађевинари и сликари који су са собом донели архитектонске облике, попут баптистеријума на Медијани и уметност украшавања катакомби.<ref> M. Rakocija, Early Christian baptisterium in Mediana, near by Niš (Colllection ofworks. International Symposium „Water, Life and Pleasure“ in 2008.), Strumica 2009, 169-179</ref><ref>M. Rakocija, Das frühe Christentum in Naissus/Niš (Serbien), Mitteilungen zur christlichenarchäologie 17, Wien 2011, 48/9</ref><ref>M. Rakocija, The architecture and iconography of Constantine the Great in Serbia and Bulgaria, Una Enciclopedia internazionle sula figura, il mito, la critikae la funzion dell`imperatore dell` „Edito“ di Milano, Istitvto della enciclopedia italiana fondatada giovanni treccani, volume secondo, Roma 2013, 796/7.</ref> Настанак и развој градске сликарске радионице Нисуса најбоље се сагледава на сачуваном живопису, На коме се: {{
Ови путујући уметници — сликари гробнице са фигуралним представама, за собом су остављали не само осликани подземни свет Наисуса, већ и ученике. {{
== Извори ==
| |||