Википедија

Покољи Срба у глинском срезу — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{Disputed}}
'''Покољи Срба у глинском срезу''' били су масовна убиства [[Срби|српских]] становника у срезу [[Глина (град)|Глина]] Краљевине Југославије а у тадашњој [[Независна Држава Хрватска|Независној Држави Хрватској]] (НДХ), која су се одвијала од маја до августа [[1941]]. године. Први талас масакара почео је [[11. мај|11.]] или [[12. мај]]а, када је усташка група предвођена [[Мирко Пук|Мирком Пуком]] убиластријељала групу српских мушкараца и дјечака унад српскојископаном православној цркви, прије него што су је запалили. Наредног дана, усташе су убиле око 100 српских мушкарацајамом у оближњем селу [[Прекопа (Глина)|ПрекопаПрекопи]]. Други талас покоља у глинском срезу догодио се од [[30. јул]]а до [[3. август]]а, када су усташе похапсиле Србе општина Топуско и Чемерница под изговором да ће бити упућени на присилни рад у Лику. Једини преживели сведок првог покоља је био Никица Самарџија а другог [[Љубан Једнак]]. Обојица свведока су дали своје изјаве Земаљској комисији Хрватске за утврђивање ратних злочина.{{sfn|Mrkalj|2016|p=52-55}}{{sfn|Vujasinović|2011|p=}}
 
Године 1969, подигнут је споменик и изграђен је меморијални музеј у част жртава масакра. Након [[Распад Југославије|отцјепљења Хрватске]] од [[Југославија|Југославије]], нове хрватске власти су уклониле споменик из града. Послије завршетка [[Рат у Хрватској|рата у Хрватској]], мјесне власти нису успјеле обновити споменик и демонтирале су га. Меморијални музеј је преименован у Хрватски дом, а сваки траг старе православне цркве на чијим темељима је меморијални музеј био саграђен и све плоче и друга обележја покоља у Глинској цркви уклоњени.{{sfn|Petrović|2013|p=}}
 
== Демографска позадина и политичка ситуација у срезу на почетку рата ==
Према попису из 1931. у срезу Глина је имао око 45.000 становника, од којих око двије трећине Срба а једна трећина Хрвата.
У самом граду било је око 3.100 становника, гдје су 53% су били Хрвати а 47% Срби, и незнатан је број осталих. Прије рата у Глини је постојала тајна усташка организација на чијем је челу био адвокат [[Мирко Пук]]. Након атентата на краља Александра, Пук је био ухапшен под основаном сумњом да је одржавао везе са Павелићем и усташама. Кратко затим након суда је био пуштен на слободу.<ref name="mrkalj">{{Cite web|last=Mrkalј |first=Igor |title=BOLJE DA TI UĐE U KUĆU VUK, NEGO PUK |year=2017|publisher=Prosvjeta Zagreb |isbn=|pages= |url=https://radiogornjigrad.wordpress.com/2017/03/17/bolje-da-ti-ude-u-kucu-vuk-nego-puk/ |accessdate=27. 2. 2019 |language=hr}}</ref> У Глини је било чврсто упориште Франкове Чисте странке права, поготово у ''Хрватској штедионици'', на чијем се челу једно вријеме налазио Пук, гдје су одбијали да приме мјенице ако их је потписао Србин.
 
Ред 25:
 
=== Јул—август 1941. године ===
Усташе су од 26. до 28. јула хватале Србе на територији општина Топуско и Чемерница. Похватани Срби су одвожени сточном запрегом у Топуско и били затварани у општинску зграду, српску православну цркву и парохијски дом. Пјешице и камионима су похватани Срби доведени на жељезничку станицу у Топуском 28. јула, гдје су укрцани у сточне вагоне и транспортовани у Глину. Речено им је да иду на присилни рад у Лику. По свједочењу Љубана Једнака било је најмање два вагона у којима је било између 150 и 160 особа. Ујутро 29. јула овај транспорт похватаних Срба је стигао у Глину гдје су се искрцали и у колони по два доведени у Глинску цркву где су их усташе закључале.{{sfn|Аралица|2010|p=64-65}} Србима је затим наређено да легну на под, док их је шесторица усташа ударало по глава шиљатим палицама. Тада се појавило још усташа и убиства су се наставила.{{sfn|Glenny|2012|p=500}} Жртве су убијане тако што су им пререзани вратови или су им главе развијене пушчаним кундацима.{{sfn|Mirković|1996|p=23}} Само једна жртва, Љубо Једнак, преживио је тако што су усташе мислиле да је мртав и он је касније описао шта се догодило:
 
{{цитат|Тако је то ишло — један камион, па други камион итд. Када су готово све у цркви поклали и када број нас живих спао на нас десетак, ја сам био у једном куту цркве и у једном часу видим како нема никога у цркви. Било нас је свега десетак. Погледам из кута према вратима и видим усташе како износе крваве и закрвављене људе... Крв тече свуда по цркви. Све је било мирно, цијела црква била је освијетљена свијећама. Ја прескочим на срећу — и бацим се међу заклане људе који су лежали на поду. Испружим руке и легнем међу њих, а осталих 5—6 нису се могли никако сакрити и тих 5—6 су затим заклани.|}}
Ред 36:
С друге стране, Срби који су крајем јула похватани на територији среза Глина и били привремено смештани у жандармеријеске касарне у појединим селима, а затим довожени у срески судски затвор и друге просторије у Глини, нису довођени у цркву ради клања већ су одвожени право над јаме у Прекопи и тамо пуобијани.
 
Љубо Једнак у свом свједочењу тврди да су биле четири масовне гробнице у тој шикари од којих су само три идентификоване и да је накомнакон ископавања посмртних остатака жртава покоља било избројано 2000 лобања.<ref>{{cite AV media | date = 17. 10. 2016 | title = Љубан Једнак -покољ у православној цркви у Глини на Банији Хрватска | medium = youtube| language = sr | url = https://www.youtube.com/watch?v=K_2btf-qd0I | access-date = 5. 4. 2019 | publisher = Cрбско-руски патриот Сербский-русской}}</ref> Именом и презименом су идентификоване 203 жртве. У Саопштењу ''Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и његових помагача'' (број 10 од 14. октобра 1944. године) стоји да је било 900 затворених у цркви.{{sfn|Аралица|2010|p=73}}
 
== Посљедице ==
Ред 43:
Црква Рођења Богородице је након покоља срушена. Немачки официр шеф Техничког одјела из Сиска Опенхајм је предложио да се Црква не сруши већ да се црква преуреди за биоскоп или неку другу јавну установу, али се са тим није сагласио жупник Франц Жужек.{{sfn|Аралица|2010|p=133}}
 
Мирка Пука, организатора првог масакра, заробиле су британске снаге док је покушавао да побјегне у Аустрију у мају 1945. године и изручен је Југославији у наредним мјесецима, гдје је починио самоубиство пререзаврши жиле на руци [[бријач]]ембритвом. [[Вјекослав Лубурић]], организатор другог масакра, побјегао је из Југославије послије рата у Шпанију, гдје га је убила особа за коју се претпоставља да је агент [[Служба државне безбедности|Управе државне безбједности]] (УДБА). Павелић је преживио рат и умро је у Шпанији 1959. године. Алојзија Степинца, који није јавно осудио злочине у Глини, нова комунистичка југословенска власт оптужила је за сарадњу са усташама и суђено му је 1946. године, а Једнак је свједочио против њега. Касније је осуђен на 16 година затвора и умро је у кућном притвору 1960. године. Једнак је 1986. године свједочио и против министра унутрашњих послова НДХ Андрије Артуковића.
 
=== Сјећање ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Покољи_Срба_у_глинском_срезу”