Манастир Добрићево — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 5:
| гширина = 42.817609
| гдужина =18.413390
| држава = {{застава|Босна и Херцеговина}} ({{застава|Република Српска}})
| година оснивања = [[1232]]
| ктитор = [[Свети Сава|Растко]]
| локација = [[Орах (Билећа)]]
| надлештвојурисдикција =[[Српска православна црква]]
| епархија = [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска]]
| посвећен = [[Ваведење]]
Ред 30:
У 19. веку манастир су терорисали локалне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом ћефу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и претио калуђерима. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће осећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одевни предмет и бацио га Шеовићу. Када је видео Муса да је више Хришћана него његових изјавио је да је он те токе донео манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића калуђери би пострадали. Касније, године 1856. у сред дана Шеовић је из обести убио калуђера тог манастира јеромонаха Спиридона.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1857. године</ref>
 
== Манастирска црква ==
== Богомоља ==
[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] посвећена [[Ваведење пресвете Богородице|Ваведењу Пресвете Богородице]] изграђена је од локалног [[камен]]а [[кречњак]]а. Садашњи [[Живопис|животопис]] у [[храм]]у је радило више мајстора. Мајстор [[Георгије Митрофановић]] је крајем [[16. век|16. вијека]] и почетком [[17. век|17. вијека]] преко старијих [[фреска|фресака]] осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске фреске је осликавао и мајстор [[Теодосије (вишезначна одредница)|Теодосије]]. Садашњи црквени [[иконостас]] је [[1745]]. године осликао зограф [[Рафаило Димитријевић]] из Рисина. Прилоком премјештања манастира [[1965]]. године, испод слоја фресака су пронађени остаци старијих фресака. Историчари умјетности сматрају да манастирске фреске претстављају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете [[мошти]], рука непознатог светитеља окована у позлачену сребрну наруквицу из једног комада.
 
Ред 43:
{{Портал|Православље|Босна и Херцеговина|Република Српска}}
{{Commonscat|Dobrićevo monastery}}
* [http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=2&page=135 Туристичка организација Републике Српске: Манастир Добрићево]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{ср}}
* [http://www.tors.rs.sr/index.php?option=btg_firma&firmaid=28 Туризам Републике Српске: Манастир Добрићево]
* [http://www.znanje.org/i/i21/01iv05/01iv0524r/manastir_dobricevo.htm Знање: Манастир Добрићево] {{ср}}
* [https://web.archive.org/web/20100819062612/http://www.republikasrpska.org/biblioteka/manastiri/manastir-dobricevo/ Портал Републике Српске: Манастир Добрићево] {{ср}}
* [http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/?q=node/400 Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево] {{ср}}
* [http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?page_id=2053 Епархија захумско-херцеговачка]
* [http://turizamrs.org/manastiri-trebinja/]
Ред 55:
{{Манастири Епархије захумско-херцеговачке и приморске}}
 
{{DEFAULTSORT:Добрићево, манастир}}
[[Категорија:Општина Билећа]]
[[Категорија:Манастири Епархије захумско-херцеговачке и приморске|Добрићево]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Републици Српској|Добрићево]]
[[Категорија:Задужбине Немањића|Добрићево]]
[[Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске]]
[[Категорија:Православни манастири]]