Богдан Несторовић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
galerija |
tekst preveden sa nemackog, moze se srediti |
||
Ред 17:
| напомене =
}}
'''Богдан Несторовић''' ((* 1901, † 1975) био је српски архитекта, аутор и универзитетски наставник. Посебно је укључен у израду плана катедрале Светог Саве, спојене са доприносом Александра Дерока, за који је био главни одговорни архитекта од 1935. до 1941. године. Као дизајнер дизајнирао је неколико познатих београдских зграда.Богданов отац био је познати архитекта Никола Несторовић (1868-1957).
== Професионална каријера ==
Богдан Несторовић је студирао архитектуру у Београду 1923. године. Затим је студирао у Паризу, гдје је радио иу великим архитектонским уредима. По повратку у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца радио је између 1926. и 1930. године у архитектонској фирми "Архитект". Године 1930. именован је за асистента Архитектонског факултета у Београду. Она је остала његов стални посао до пензије. На факултету је предавао дизајн стамбених зграда као и стил и архитектонску историју. За свој животни рад 1971. године добио је награду од 7. јула.
Пре Другог светског рата Несторовић је освојио два архитектонска конкурса, 1931-33 Занатски дом (касније Радио Београд) и 1938. зграду ПРИЗАД (касније ТАЊУГ).
На другом тендеру за изградњу катедрале Светог Саве 1926-27 добио је другу награду за највишу награду. Комисија је утврдила да би коначни пројекат требало да буде реализован спајањем нацрта његовог и Александра Дерока. Даљи развој догодио се до 1934. Од 1934. до 1941. Несторовић је био одговоран за изградњу цркве као главног архитекте, Други свјетски рат и забрану градње комунистичке партије 1945-1984. Слиједећи опће смјернице, Несторовић и Дероко су наслиједили Бранко Пешић зграду у којој се мијењао, али посебно конструктивне методе.
На другом такмичењу у Краљевини Југославији 1926. године учествовало је укупно 22 архитекте. Евалуацију су обавили патријарх Димитрије, Јован Цвијић као председник САНУ (Српске академије наука и уметности), архитекти и академици Андра Стевановић и Богдан Поповић, и архитекте Пера Поповић и Момир Коруновић.<ref>NIN, Nr. 2696, 29. August 2002 [http://www.nin.co.rs/2002-08/29/24720.html Ta, pocnite jednom stogod]</ref> Ипак, они нису били међу 22 такмичарска дела која су испунила све спецификације. Ниједан од њих није пратио позив да се узвишење цркве заснива на "националном" стилу касне византијске "моравске школе". Вецина прилога је настала по узору на манастирску цркву Грачаницу или Аја Софију. Комисија се такође жалила да су укупни доприноси понуђени на ниском нивоу.<ref>Ljubomir Milanović 2012: S. 70</ref>
Најбоље место је дошао од Богдана Несторовића, чије је дело заузело друго место и представило монументалну копију Грачанице. Уопштено, стечајни допринос Несторовића доделио је релативно неискориштен модел, са компилацијом једноставних елемената блиских моделу цркве манастира Грачаница, док су други доприноси такмичењу снажније допринели експресионистичким облицима.<ref>Aleksandar Kadijević 2016: S. 53–55</ref> Само са даљом комплетном ревизијом Несторовић је прилагодио волумен и димензије ближе моделу Хагије Софије и њеног система куполе, који је био повезан са величином зграде.<ref>Aleksandar Kadijević 2016: ''Byzantine architecture as inspiration for serbian new age architects''. Katalog der SANU anlässlich des Byzantinologischen Weltkongresses 2016 und der Begleitausstellung in der Galerie der Wissenschaften und Technik in der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste, Serbian Committee for Byzantine Studies, Belgrade. ISBN 978-86-7025-694-1 Hier S. 53</ref>
Несторовић је аутор бројних студија историје архитектуре. Обухвата студије од антике до 19. века. Класик предмета је "Архитектура Србије КСИКС века" (Архитектура у Србији у 19. веку). Књига приказује целокупни стилски развој архитектуре у Србији са њеном стилском транзицијом од источњачко-исламске баштине до модела западне архитектуре. Несоторовић је Нестор архитектонске историје кроз своју збирку старих фотографија зграда у Србији. Његова колекција се данас чува у Српској академији. <ref>RTS [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/616601/-srpska-arhitektura-19-veka.html Srpska Arhitektura XIX veka]</ref>
За развој архитектуре Србије значајне су дванаест банака различитих банака које је изградио Несторовић.<ref>RTS [http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/kultura/616601/-srpska-arhitektura-19-veka.html Srpska Arhitektura XIX veka]</ref> У Београду је био дизајнер великог броја стамбених објеката до Другог светског рата. На примјер, кућа Витомира Константиновича у Ул. Српских владара 3 (1926-27).
== Галерија ==
| |||