Покољи Срба у глинском срезу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 45:
Мирка Пука, организатора првог масакра, заробиле су британске снаге док је покушавао да побјегне у Аустрију у мају 1945. године и изручен је Југославији у наредним мјесецима, гдје је починио самоубиство пререзаврши жиле на руци бритвом. [[Вјекослав Лубурић]], организатор другог масакра, побјегао је из Југославије послије рата у Шпанију, гдје га је убила особа за коју се претпоставља да је агент [[Служба државне безбедности|Управе државне безбједности]] (УДБА). Павелић је преживио рат и умро је у Шпанији 1959. године. Алојзија Степинца, који није јавно осудио злочине у Глини, нова комунистичка југословенска власт оптужила је за сарадњу са усташама и суђено му је 1946. године, а Једнак је свједочио против њега. Касније је осуђен на 16 година затвора и умро је у кућном притвору 1960. године. Једнак је 1986. године свједочио и против министра унутрашњих послова НДХ Андрије Артуковића.
 
=== Сјећање ===
У прољеће 1947. су кости побијених из јаме у Прекопи и осталих јама на подручју Глине пренесене на православно гробље. На гробљу су, на мјесту срушене црквице, кости положене у зајденичку спомен-костурницу у којој се налази око 2500 убијених Срба од 1941. до 1944. године са подручја среза Глина.
 
У знак сјећања на све ове жртве, 13. маја је био спомен-дан жртава и дан града Глине све до 1995. године. Од тада нема одавања почасти убијеним Србима Глине који су невини страдали од усташких кољача.{{sfn|Vujasinović|2011|p=}}
 
== Референце ==