Покољи Срба у глинском срезу — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 24:
 
=== Јул—август 1941. године ===
Усташе су од 26. до 28. јула хватале Србе на територији општина Топуско и Чемерница. Похватани Срби су одвожени сточном запрегом у Топуско и били затварани у општинску зграду, српску православну цркву и парохијски дом. Пјешице и камионима су похватани Срби доведени на жељезничку станицу у Топуском 28. јула, гдје су укрцани у сточне вагоне и транспортовани у Глину. Речено им је да иду на присилни рад у Лику. По свједочењу Љубана Једнака било је најмање два вагона у којима је било између 150 и 160 особа. Ујутро 29. јула овај транспорт похватаних Срба је стигао у Глину гдје су се искрцали и у колони по два доведени у Глинску цркву где су их усташе закључале.{{sfn|Аралица|2010|p=64-65}} Србима је затим наређено да легну на под, док их је шесторица усташа ударало по глава шиљатим палицама. Тада се појавило још усташа и убиства су се наставила.{{sfn|Glenny|20122018|p=500}} Жртве су убијане тако што су им пререзани вратови или су им главе развијене пушчаним кундацима.{{sfn|Mirković|1996|p=23}} Само једна жртва, ЉубоЉубан Једнак, преживио је тако што су усташе мислиле да је мртав и он је касније описао шта се догодило:
 
{{цитат|Тако је то ишло — један камион, па други камион итд. Када су готово све у цркви поклали и када број нас живих спао на нас десетак, ја сам био у једном куту цркве и у једном часу видим како нема никога у цркви. Било нас је свега десетак. Погледам из кута према вратима и видим усташе како износе крваве и закрвављене људе... Крв тече свуда по цркви. Све је било мирно, цијела црква била је освијетљена свијећама. Ја прескочим на срећу — и бацим се међу заклане људе који су лежали на поду. Испружим руке и легнем међу њих, а осталих 5—6 нису се могли никако сакрити и тих 5—6 су затим заклани.|}}