Павле Стаматовић — разлика између измена

 

Павле Стаматовић је остао политички активан и после Мајске скупштине. Изабран је за делегата за [[Први свесловенски конгрес|Свесловенски конгрес]] 18. маја. Поред њега изабрани су [[Никанор Грујић]], [[Јован Суботић]] и [[Ђорђе Стојаковић]]. Од патријарха је добио налог да се на Свесловенском конгресу залаже за старословенски као општи језик словенске књижевности. На Свесловенском конгресу био је председник јужнословенске секције. Напад царске војске 11. јуна на [[Праг]] прекинуо је рад конгреса.

 

Након повратка у [[Војводина|Војводину]] започео је одбрамбени рат са Мађарима. Био је одмах ангажован у ратним припремама. Патријарх Јосиф Рајачић послао га је да у [[Србија|Србији]] тражи војну помоћ и команданта добровољачких одреда. У то време у Кнежевини Србији одржавала се [[Петровска скупштина]], због прилика у Европи и због сукоба кнеза и [[Тома Вучић Перишић|Томе Вучића]]. Павле Стаматовић је на тајној седници изнио патријархов захтев. Пошто се Тома Вучић противио да се Србима у Хабзбуршкој монархији шаље помоћ, за команданта је изабран [[Стеван Петровић Книћанин]]. Када је Книћанин 25. јула прешао у Војводину, Стаматовић је код њега био војни свештеник.