Вертеп у Србији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
исправке и допуне текста |
||
Ред 1:
'''Вертеп''' је обред посвећен рођењу [[Исус Христ|Исуса Христа]]. Изводе га, као игроказ, обредне поворке које за време [[Божићни празници|божићних празник]] походе домаћинства. По својој морфологији обред је повезан са [[Коледарење|коледарским]] поворкама и представља управо христијанизовани облик претхришћанских веровања и обичаја.<ref>{{cite web|title=ВЕРТЕП |url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/vertep |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=5. 4. 2019}}</ref>
▲'''Вертеп''' је обред посвећен рођењу [[Исус Христ|Исуса Христа]]. Изводе га, као игроказ, обредне поворке које за време [[Божићни празници|божићних празник]] походе домаћинства. По својој морфологији обред је повезан са [[Коледарење|коледарским]] поворкама и представља управо христијанизовани облик претхришћанских веровања и обичаја.<ref>{{cite web|title=ВЕРТЕП |url=http://nkns.rs/cyr/popis-nkns/vertep |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=5. 4. 2019}}</ref> Вертепска традиција у историји српског [[луткарство|луткарства]] и [[обредно-религиозно позориште|обредно-религиозног позоришта]] дуга је око 200 година. У српским писаним изворима Вертеп се јавља 30-их година [[18. век|18. века]],<ref name="Радовановић">{{harvnb|Радовановић|2017|p=11-17}}</ref> а током 19. века постаје масовна појава у данашњој [[Војводина|Војводини]] и у [[Србија|Србији]].<ref name="СНП">{{cite web|title=ВЕРТЕП |url=https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=17082|work=Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=Српско народно позориште|accessdate=5. 4. 2019}}</ref>
Игроказ се изводи у виду [[Луткарско позориште|луткарске представе]] на посебно направљеној, малој преносивој бини у виду дрвеног сандука са једном отвореном страном, унутар кога је направљена позоришна сцена. Вертепска традиција у историји српског [[луткарство|луткарства]] и [[обредно-религиозно позориште|обредно-религиозног позоришта]] дуга је око 200 година. У српским писаним изворима Вертеп се јавља 30-их година [[18. век|18. века]],<ref name="Радовановић">{{harvnb|Радовановић|2017|p=11-17}}</ref> а током 19. века постаје масовна појава у данашњој [[Војводина|Војводини]] и у [[Србија|Србији]].<ref name="СНП">{{cite web|title=ВЕРТЕП |url=https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=17082|work=Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=Српско народно позориште|accessdate=5. 4. 2019}}</ref>
Године 2018. вертеп је, као део културног наслеђа, увршен у Национални [[Списак елемената нематеријалног културног наслеђа Србије|регистар нематеријалног културног наслеђа Србије]].<ref>{{cite web|title=НОВИ УПИСИ У НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР НЕМАТЕРИЈАЛНОГ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА |url=http://nkns.rs/cyr/novi-upisi-u-nacionalni-registar-nematerijalnog-kulturnog-nasledja |website=Нематеријално културно наслеђе Србије |publisher=Министарство културе и информисања РС и Етнографски музеј у Београду |accessdate=5. 4. 2019}}</ref>
Линија 10 ⟶ 11:
| style="text-align: justified; font-size: 100%;" |''"Још тридесетих година 18. века у Београду и Карловцима ученици су о Божићу носили вертеп својим старијима и самоме митрополиту и архиепископу београдском [[Вићентије Јовановић|Вићентију Јовановићу]]."<ref name="СНП" />''
|}
Реч "вертеп" потиче из [[Старословенски језик|старословенског језика]] (ст. слов. ''врътъпъ'', ''вьртьпъ'', ''вєртє́пъ'') и значи "пећина". У [[Руски језик|руском]], као и у [[Српски језик|српском]] језику овај обред назива се "вертеп", док се у [[Белоруски језик|белоруском]] назива "батлейка".<ref name="Радовановић" />
Реч се односи и на специфично преносиво луткарско позориште, уско повезано са овим обредом - [[Вертеп (позориште)|Вертеп]]:
# Јаслице, приказ [[Витлејем|Витлејемске]] пећине коју деца симболично носе за [[Божић]], од куће до куће, уз песму
# Минијатурно луткарско позориште које представља сцене Христовог рођења; народно [[луткарско позориште]], које се састоји од двоспратног дрвеног сандука.
Линија 19 ⟶ 20:
== Историја ==
{{главни чланак|Вертеп (позориште)}}
Појам "вертеп" настао је према називу специфичног облика [[Луткарско позориште|луткарског позоришта]], чије представе су се изводиле током Божићних празника и приказивале сцене Христовог рођења, комбиноване са веселим сценама из свакодневног живота. Ове вертепске представе датирају из касног [[16. век|16. века]], а настале су у [[Украјина|Украјини]], одакле су се врло брзо прошириле међу [[Источни Словени|источно словенским]] етничким групама. Своју популарност ове позоришне представе су достигле у другој половини 18. века, када се јављају и у Русији,<ref>{{cite web |title=Вертеп и Петрушка |url=http://www.booth.ru/teor_teatr_kuk/tradyc_vp_ag.shtml |website=Театр “Бродячий Вертеп” (Vagrant Booth Theatre) |accessdate=7. 4. 2019}}</ref> а касније и у Србији. Развоју вертепа допринели су студенти Кијевско-махилске академије, као и путујуће позоришне трупе.<ref name="Encyclopedia of Ukraine">{{cite web |title=Vertep |url=http://www.encyclopediaofukraine.com/display.asp?linkpath=pages%5CV%5CE%5CVertepIT.htm |website=Internet Encyclopedia of Ukraine |accessdate=7. 4. 2019}}</ref>
Током времена развила су се и правила за конструкцију бине, број, карактер и конструкцију лутака, као и костиме, музику и сценарио. Секуларни део представе често је приказивао савремене догађаје догађаје, па се тако, на пример, лутка [[козак]]а појавила током владавине [[Катарина Велика|Катаринe Великe]].<ref name="Encyclopedia of Ukraine" />
=== Вертеп у Србији ===
Вертеп се у писаним изворима код [[Срби|Срба]] спомиње од тридесет и четрдеееетих година 18. века а дошао је из [[Украјина|Украјине]] као школска драма.<ref name="Радовановић" /> Верује се да су овај руско-украјински божићни обичај увели руски учитељи који су дошли у Београд и Сремске Карловце. Има потврда о вертепу у Карловцима 1740, а митрополит [[Павле Ненадовић]] је између 1749. и 1769. давао дарове за вертеп. [[Манастир Хопово|Хоповски]] манастирски старешина је 1758. даровао ђаке који су му донели вертеп.
Зна се да се вертеп 1799. и 1800. године носио и у [[Сегедин]]у, а у 19. веку постао је масовна појава у данашњој Војводини и Србији, па вертепски стихови често улазе и у грађанске песмарице. Као народни обичај сачувао се до
У прво време вертепаши су обилазили само угледне личности, а касније су почели да иду од куће до куће.<ref name="СНП" />
==== Први писани извори у Србији ====
Забележено је да су ћаци у Карловцима 1761. певали уз вертеп песму свога учитеља [[Јован Рајић|Јована Рајића]], који је и касније писао пригодне стихове уз вертеп. У књизи ''Песни различнија на господскија празники'', објављеној 1790. године у издању новосадског књижара [[Дамјан Каулици|Дамјана Каулиција, објављене су поред осталих и песме које су певане уз вертеп. Први дијалошки текст сачуван је такође из 18. века. Текст вертепа у српској традицији углавном је устаљен и разликује се од онога који се изводио у Русији и Украјини. Аутор текста је непознат.<ref name="СНП" />
== Опис обреда ==
Сама представа је стандардизована изведба рођења Исуса Христа, са веселим интерлудијама које приказују свакодневни живот. Може имати од 10 до 40 ликова, a обавезни су: црквењак, анђели, пастири, цар Херод, три краља, Сотона, Смрт... Свим луткама обично управља једна особа, вертепник. Типична бина, у украјинској традицији, је двоспратни дрвени сандук у облику зграде. Религиозни део представе одвија се на вишем нивоу, секуларни на нижем.<ref name="Encyclopedia of Ukraine" />
Вертепаши, маскирани ђаци, носе макету цркве или пећине - већи сандук, богато украшен и обојен. Сандук нема једну од дужих бочних страна, тако да подсећа на модел бине. Унутрашњост кутије је осветљена и представља витлејемску пећину са ликовима [[Библија|библијске]] приче о рођењу Исуса Христа. ▼
▲
Пред том покретном сценографијом игроказ се изводи у два дела. Први део је са библијском тематиком и сакралног карактера, док је други део профане садржине:▼
▲Пред том покретном сценографијом игроказ се изводи у два дела. Први део је са библијском тематиком и сакралног карактера, док је други део профане садржине и описује сцене из свакодневног живота:
* У првом делу вертепа наступају три цара, мудраца са истока, Гашпар, Мелхиор и Валтазар, који су вођени звездом репатицом дошли на поклоњење новорођеном Христу и донели му дарове. Они, представљајући се, описују тај догађај. Са њима улази у препирку [[Јудеја|јудејски]] цар [[Ирод]], чијом се орацијом завршава први део вертепа
Линија 42 ⟶ 51:
* {{cite book |last1=Радовановић |first1=Зоран |title=Заувек вертеп : сценско извођење у слици и речи |date=2017 |publisher=Радио-телевизија Србије |location=Београд |isbn=978-86-6195-116-9}}{{COBISS|ID=233176588}}
== Спољашње везе ==
* <ref>{{cite news |last1=Rakočević |first1=B. |title=Božićne misterije i vertep |url=http://www.seecult.org/vest/bozicne-misterije-i-vertep |accessdate=7. 4. 2019 |work=SEEcult |date=7. 1. 2010}}</ref>
| |||