Манастир Рмањ — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Враћене измене 89.164.8.94 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic)
ознака: враћање
| ктитор = [[Стефан Драгутин]]
| локација = [[Мартин Брод]]
| јурисдикцијанадлештво =[[Српска православна црква]]
| епархија = [[Епархија бихаћко-петровачка]]
| посвећен = [[Свети Никола]]
| датум_реконструкције =
| мапа = Bosnia and Herzegovina
| latd = 44 | latm = 29 | lats = 34.35 | latNS = N
'''Манастир Рмањ''' у [[Мартин Брод]]у припада [[Епархија бихаћко-петровачка|Бихаћко-петровачкој епархији]]. Налази се "Ермањ" на утоку Унца у реку Уну.<ref>"Дело", Београд 1898. године</ref> Народна традиција приписује његово подизање [[Катарина Бранковић|Катарини Бранковић]], ћерки српског деспота [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]], жени грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]].<ref>[http://www.sozeb.org/index.php?option=com_content&task=view&id=199&Itemid=74 Манастир Рмањ], СОЗ Епархије бањалучке {{ср}}</ref>
 
== ИсторијаПрошлост ==
Верује се да име манастира Рмња потиче од праславенске ријечи '''храмина''', што значи обитавалиште. По другом тумачењу име потиче од народног назива за биљку ''камилицу'' (lat. Matricaria L.) рман, рмањ, јармен, титрица, маторњак, здравиш...<ref>Богослав Шулек: "Југославенски Именик биља", Загреб 1879. године</ref>
За манастир Гомионицу такође је већ изнет став да
ли је основан за време или пре Јајачке бановине (сл. 86. 1).
Храм је изгледом повезан са Рмњем, Крупом и Крком (сви
би могли бити из 14. столећастољећа), а сличност се састоји преприје
свега у четири ступца у броду и још два у припрати, у куполи и одсуству пиластара (М. Шупут 1991).
 
[[Датотека:Martin Brod, pravoslavny klaster Rmanj z 15. stol.jpg|мини|200п|Рмањ]]
 
Први поуздани подаци о постојању манастира Рмањ су из [[1443]]. године, у времевријеме српских сеоба уследусљед турских притисака у којима су учествовали и монаси из манастира. Рмањ је био седиштесједиште [[митрополија дабробосанска|дабробосанске митрополије]] у другој половини [[16. век|16. вијек]]а и првој половини [[17. веквијек]]а. У њему је за то времевријеме столовало десет митрополитанадвладика. Ту је [[1621]]. године писано Толковано јеванђеље, а тада је и црква покривена, у времевријеме игумананадстојатеља јеромонаха Саве. За времевријеме новог игумананадстојатеља Михаила храм је патосанпоплочен 1632-1633. године. Исте [[1633]]. године ту су писани светитељски тропари и кондаци.<ref>"Источник", Сарајево 31. јануар 1904. године</ref> Манастир је страдао и био рушен од стране Турака [[1638]]. и [[1661]]. године. Тада се братство исељавало на територијупросторе [[Хабзбуршка монархија|Хабсбуршке монархије]], гдегдје су основали [[манастир Лепавина|манастир Лепавину]] и обновили Марчу. Манастир је обновљен средином [[18. векавијек]]а са дозволом султановом, а гарантована му је и сигурност. Турски султан Махмуд I (1730-1754) издао је [[1732]]. године ферман манастиру, по којем се штити његова имовина и права од "непозваних насртаја".<ref>"Источник", Сарајево 1904. године</ref>
 
Обновљени манастир Рмањ био је кроз скоро читав [[18. веквијек]] активан православни манастир у [[Босанска Крајина|Босанској Крајини]]. Посвећен је [[Свети Никола|Св. Николи]] и налази се под турском влашћу. Сачувао се све до [[1785]]. године, када трпи нападе од турске стране; конаци су порушени, али је храм некако опстао. Манастир је опустошен од Турака, уствари ратне [[1788]]. године, када су се калуђери разбеглиразбјегли по осталим манастирима. ПоследњиПосљедњи игуманнадстојатељ био је Василије Црнобрња, који се склонио у местомјесто [[Срб]].<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1. јануар 1891. године</ref> У првој половини [[19. веквијек]]а манастир је заиста без [[монах]]а.
 
Манастирско братство су предводили крајем [[18. векавијек]]а игуманинадстојатељи: Теофил Боровина (умро 1780), Нил Бубаловић (од 1780), Василије Црнобрња (рукоположен 1773., умро 1811. године у Србу) и десетак калуђера.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1896. године</ref> Калуђери манастира Рмањ (Хрмањ) послали су 20. децембра 1780. године писмо горњокарловачком владици [[Петар Петровић|Петру Петровићу]]. У њему помињу царске привилегијеповластице дате манастиру (биће 1732.), које је покојни игуманнадстојатељ Боровина дао на чување епископувладици [[Данило Јакшић|Данилу Јакшићу]]. Тражили су да владика Петровић помогне да им се ти важни папири - писма, врате у поседпосјед, јер су небрижњиво чувани - виђени у Карловцу.<ref>"Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године</ref>
 
Напуштени манастир је обновљен и оспособљен за монашки живот залагањем и материјалном потпором, трговца из Босанског Грахова Гавра Вучковића уз помоћ бројних приложника до Успења 1865. године. Газда Гавро је као народни представник, претходно од турског султана, 1863. године измолио дозволу за оправку.
Описан је детаљно манастир 1894. године. Неколико стотина метара од манастира опстала је стара округла, каменом озидана кула истог имена као и манастир. Са западне стране цркве подигнут је дрвени звоник, а између њега и храма постојао је квадратни простор "надвод са шимлом покривен". Неколико корака близу цркве подигнута је манастирска кућа за стан свештеника парохије Рмањске. Изнад улаза у цркву, над вратима је на гвозденој плочи била насликана икона заштитника Св. Николе, висока један метар. Сви црквени зидови су били кречом бело окречени.
 
Године 1905. Рмањ се налази у епархији бањалучкој и бихаћкој, у протопрезвирату Петровачком.<ref>"Источник", Сарајево 1905. године</ref> Манастир је активан до [[1941]]. године када у њему од стране [[Усташа]] страда [[Православље|православни]] [[свештеник]], [[протојереј]] [[Милан Поповић (свештеник)|Милан Поповић]], који је служио у манастиру. На [[Велики четвртак]] [[1944]]. године манастир Рмањ је бомбардовао нацистички [[Луфтвафе (Вермахт)|Луфтвафе]], будући да се ту налазила партизанска болница. Рмањ је уништен до темеља, а заувекзаувијек су нестале многе фреске. Манастир је стајао разорен до обнављања [[1974]]. године на залагање далматинског епископавладике [[Стефан Боца|Стефана Боце]].
 
== Обнављање општежића ==
== Обнова манастира ==
По доласку на трон епископа епархије бихаћко-петровачке Епископа Хризостома Јевића отпочиње рад на потпуној обнови манастира Рмањ и монашког живота у њему. Конаци манастира Рмањ су освећени [[1993]]. године, али су због [[Распад СФРЈ|ратних дешавања на просторима бивше Југославије]] усељени тек [[2006]]. године. У јесен [[1995]]. године манастир је био миниран и оскрнављен од стране [[Oružane snage Republike Hrvatske|Оружаних снага Републике Хрватске]]. У току [[операција Олуја|операције Олуја]], августа 1995. године, братство је морало да напусти манастир. Братство се вратило [[1998]]. године када је почела обнова и санација, кров манастирске цркве је био упропаштен, а стручњаци за експлозив из британских снага у саставу [[СФОР]]-а разминирали су цркву.
 
[[Манојло Грбић]] у „Карловачком владичанству” од 171. странице па на даље детаљно пише о њему познатим чињеницима о историјиповијести ове свете обитељи (издање 1990. г., Топуско, у једној књизи су репринт издање, све три, а ово је у првој).
 
== Види још ==
* [[Мартин Брод]]
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
* [https://www.rastko.rs/cms/files/books/5630cb0ba9b76 Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије]
* [http://www.tromedja.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=179:manastrirmanj&catid=3:petrovackaeparhija&Itemid=4 Тромеђа - Манастир Рмањ]
* [https://www.zapadnisrbi.com/pravoslavlje/manastiri-i-crkve]
 
{{Манастири Епархије бихаћко-петровачке}}
[[Категорија:Манастири Епархије бихаћко-петровачке|РРмањ]]
 
[[Категорија:Манастири Епархије бихаћко-петровачке|Р]]
[[Категорија:Град Бихаћ]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Федерацији Босне и Херцеговине|Рмањ]]
Анониман корисник