Овсеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 109:
До 1801. године то је било чисто српско место близу Чакова. Онда се маса народа иселила у Фердин и друга јужнија граничарска места. Остало је у селу само 20 српских кућа. Уследило је насељавање Немаца, тако да их је 1868. године било 35 кућа. Срба је тада било 236 православних душа. Православни свештеник 1824. године био је као администратор поп Максим Марковић.
Црква православна посвећена Св. арханђелу Гаврилу, мала од плетера, покривена сламом, подигнута је не како се наводило 1810. него после 1739. године. По другом извору, тамошњем пароху Петру Стојадиновићу, црква (ограђена и прућем исплетена) је подигнута 1733. године. Трула и трошна црква гола и сиромашна 1869. године је била склона паду. Скупљани су прилози за градњу нове цркве, и те 1869. године скупили су 149 ф. 50 новчића.<ref>"Застава", Пешта 1869. године</ref> Године 1875. поп Пера је и даље скупљао прилоге за градњу храма.<ref>"Застава", Нови Сад 1875.</ref> Њен иконостас су радили чланови руфета молерског 1743. године. У ризници црквеној налазиле су се почетком 20. века четири књиге србуље: Минеј Божидара Вуковића из 1536. године, Псалтир јеромонаха Загуровића из 1569. године, цветни триод и антологион.
По државном шематизму из 1846. године у том месту са 285 становника, црквене матичне књиге крштених и венчаних се воде од 1779. године, а матица умрлих од 1781. године. По другом податку из 1905. године, црквене матрикуле су заведене 1812. године. Парох је био поп Лука Поповић, а школа није постојала 1846. године.<ref>Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.</ref> Двадесет година касније, 1867. године број православних душа се смањио, на 248.
По протопрезвитерском извештају са краја 1891. године, Овсеница је имала цркву, али не и свештеника у месту. Овсеница је тада православна парохијска филијала оближње Соке. Било је пописано само 98 душа, које живе у 17 српских домова. Румуна као православаца није тада било у селу.<ref>"Српски сион", Карловци 13. септембра 1892. године</ref> када је 1865. године на црквено-народном Сабору у Карловцима решавано смањење броја свештеника (редукција, Овсеница и Сока су посматране заједно. Оне имају укупно 1099 парохијана, све Срби и та парохија спада у пету класу, што значи један свештеник у парохији са малом платом.
Овсеница је била без српске школе од почетка 19. века. Плац срушене српске школе својатали су Немци. Некој сврси је служила једна колиба на крају села. Парох Стојадиновић је 1869. године константовао да школа не ради 60 година. Стан свештенички је био на једном крају села, а поменута колиба на другом. Парох је зато комору уз његов стан, претворио у учионицу коју је снадбео са пећима и намештајем.<ref>"Застава", Пешта 1869. године</ref> Он тада постаје и први месни учитељ (то и 1875), уз парохијску службу. Године 1897. се констатује да од свих парохија у темишварској епархији само у Овсеници нема "вероисповедне школе" (српске), па деца похађају тамошњу комуналну (државну). Било је ту само 92 српске душе, а што је недовољно да имају свештеника и школу.
Црквена општина је била врло сиромашна, и 1898. године је констатовано да је већ дотад десет година примала финансијску помоћ из фондова Карловачке митрополије. Свештеник је живео само од прихода своје парохијске сесије, због малобројног и сиромашног српског народа који није могао да плаћа штолу и бир (парохијал).
|