Персефона — разлика између измена

[[Датотека:Locri Pinax Of Persephone And Hades.jpg|мини|десно|210п|Персефона и [[Хад]]]]

'''Персефона''' ({{јез-гр|Περσεφόνη}}) ({{јез-лат|Proserpina}}) је кћи највишег бога [[Зевс]]а и богиње [[Деметра|Деметре]], жена бога подземног свијета [[Хад]]а.<ref>{{cite web|title=Персефона|url=http://www.opsteobrazovanje.in.rs/mitologija/grcka-mitologija/persefona/|website=Опште образовање|accessdate = 25. 1. 2018}}</ref> У том царству подземног свијета имала је исти положај као [[Хера]] на [[Олимп]]у. Била је Хадова сувладарка над душама мртвих и боговима подземног свијета. Персефона је била неумољива и немилосрдна као и сам Хад. Пандам Персефони у [[римска религија|римској митологији]] је [[Прозерпина]].<ref>{{cite book |title=Општа енциклопедија Larousse (1) |date=1971. |publisher="Вук Караџић" |location=Београд |page=478-479}}</ref>

== Биографија ==

Персефона је позната и под именом Кора. По грчкој митологији је представљена као богиња вегетације и доносила је плодност земљи, али је у исто вријеме била и краљица подземног свијета. Она је бацала клетву смрти и то је у митологији разлог зашто постоје четири годишња доба које познајемо.<ref name="Grčki mitovi knjiga">{{cite book |last1=Graves |first1=Robert |title=Grčki mitovi |date=2002 |publisher=Familet |location=Beograd |pages=375-380}}</ref>

 

Приче о Персефони показују и мрачну страну грчких богова и њиховог начина живота, који је водио у [[инцест]], као и различите афере, завере и друго.

 

== Митови ==

 

Персефона је постала Хадова жена против своје воље. Живјела је у друштву [[Нимфа|нимфи]] на нисајским ливадама, проводила вријеме у плесу и пјевању, брала цвијеће и забављала се сличним занимања дјевојака тог периода. Кад је једном у шетњи била са [[Атина (богиња)|Атином]], богињом мудрости и [[Артемида|Артемидом]], богињом животиња и лова, одвојила се од њих у жељи да убере [[нарцис (биљка)|нарцис]], цвијет смрти. Тад се под њом земља отворила и уз гласан прасак из дубина је изашао Хад. Он ју је ставио на своје кочије и нестао у подземни свијет.<ref>{{cite book |last1=Хартли |first1=Стефанија Леонарди |title=Најлепше приче из грчке митологије |date=2017. |publisher=Лагуна |location=Београд |isbn=978-86-521-2588-3 |page=28-29}}</ref>

 

 

=== Митови у којима се Персферона помиње ===

Поред приче о годишњим добима, постоје и приче о њој које су мање познате. Таква је на пример, прича о Орфеју, музичару који је отишао у подземни свијет како би спасао своју жену. Персефона је била дирнута и очарана музиком [[Орфеј|Орфеја]]. Тако је одлучила да пусти Орфеја и његову жену да се врате из подземног свијета.<ref name="Персефона-факултет">{{cite web |title=Персефона |url=http://alas.matf.bg.ac.rs/~mr05105/Persefona.html |website=Математички факултет у Београду |accessdate=01.04.2019.}}</ref>

 

Постоји и прича о [[Адонис|Адонису]], младом момку који је био толико лијеп, да је чак и [[Афродита]], богиња лијепоте била заљубљена у њега. Афродита га је послала код Персефоне, да га она чува, али није знала да ће и краљица подземног свијета бити такође очарана њиме, тако да није хтела да га врати Афродити, што је довело до конфликта, у ком је Зевс морао да реагује. Зевс је одлучио да ће Адонис један део године бити са Персефоном, а други део године са Афродитом.

== Референце ==

{{reflist}}

== Спољашње везе ==

{{портал|Античка Грчка}}

{{Commonscat|Persephone}}

* [http://www.theoi.com/Khthonios/Persephone.html Персефона у класичној литератури и уметности]

* [http://www.maicar.com/GML/Persephone.html Персефона у грчкој митологији]