Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — разлика између измена

м
После рата, због великог страдања српских библиотека, из иностранства су у већем броју почеле да стижу књиге на адресу Универзитетске библиотеке, иако је она основана тек јануара 1921. године. Пошто је предлог за одлуку [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофског факултета]], усвојен од стране универзитетског Сената, потекао од [[Павле Поповић|Павла Поповића]], професора и доктора наука, он је и постављен на чело тада именоване Комисије за оснивање Универзитетске библиотеке. Ова комисија је имала задатак да реализује наведену одлуку. Убрзо након тога, маја [[1921]]. године, [[Урош Џонић]] именован је за управника Универзитетске библиотеке, којој су привремено дате просторије на Филозофском факултету.
 
На иницијативу нашег посланика у [[Вашингтон]]у, [[Славко Грујић|Славка Грујића]], [[Карнегијева задужбина]], која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, прихватила је да одобри 100.000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање једне библиотеке у [[Београд]]у. [[Слободан Јовановић]], тадашњи [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета]], успео је личним залагањем да та материјална средства увећа државним кредитима, како би се изградила једна већа библиотека, која би задовољила потребе Универзитета. Град Београд је поклонио земљиште, а пројекат су урадили професори универзитета, архитекти Драгутин Ђорђевић и [[Никола Несторовић]]. Тако је подигнута прва и тада једина зграда у Србији, наменски саграђена за библиотеку.<ref name="џонић данка">{{Cite book|last=Џонић|first=Урош|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: дневници Уроша Џонића|date=2011. |publisher=Универзитетска библиотека Светозар Марковић|location=Београд|pages=166}}</ref>
 
Свим пословима око грађења библиотеке руководио је Одбор за подизање библиотеке у чијем саставу су се налазили [[Слободан Јовановић]], ректор Универзитета, [[Лео Капсер]], представник [[Карнегијева задужбина|Карнегијеве задужбине]], [[Андра Стевановић]], [[Драгутин М. Ђорђевић|Драгутин Ђорђевић]] и [[Никола Несторовић]], архитекте и професори Техничког факултета.<ref>{{cite web|title=Каталог непокретних културних добара на подручју Града Београда|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/azbucnik_6.html|website=Београдско наслеђе|accessdate=01. 09. 2017}}</ref> Зидање је трајало пуне четири године. Био је то велики подухват, који је означио, с једне стране, настајање установе од изузетне важности за образовање, науку и културу читаве [[Србија|Србије]], а с друге изградњу универзитетског центра [[Београд]]а што је предвиђено Генералним планом [[Београд]]а из [[1921]]. године.<ref>{{Cite book|last=Михајлов|first=Саша|title=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" = Svetozar Marković University Library|year=2010|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|pages=1-7}}</ref>
 
Пројектанти библиотеке Несторовић и Ђорђевић, уважени професори Универзитета, следили су важно пројектантско начело да се стил грађевине одређује према њеној намени.<ref>М. Павловић, Живот и дело архитекте Николе Несторовића (1868—1957), докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2014, 353-362.</ref> Тако је зграда библиотеке конципирана као слободностојећа грађевина обликована у духу постулата [[Архитектура|архитектуре]] академизма.<ref>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX – XX), Београд 2005, 345-355.</ref> Најрепрезентативније је решена улазна партија изведена у виду истуреног [[Портик|портика]] са четири коринтска стуба који носе троугаони [[забат]] са симетрично распоређеним [[Акротерија|акротеријама]]. Архитектонска пластика, рад вајара [[Аца Стојановић|Аце Стојановића]], у складу је са академском концепцијом здања. Изведена у вештачком камену, распоређена је око отвора и на површини троугаоног [[Забат|забата]]. Централну групу на троугаоном забату чине две дечје фигуре са венцем, док се са стране налазе две пандан групе високорељефних фигура - жене са венцем у рукама постављене изнад фугура деце са књигама и анђелом.<ref>Đ. Sikimić, Fasadna skulptura u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd 1965, 20-21.</ref> Представљене фигуре и предмети су [[Алегорија|алегорије]] плодности, будућности, знања, победе, заштите и сигурности.<ref>М. Маринковић, Архитектонска пластика јавних објеката Београда (1918—1941), магистарски рад, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2005, 130-132.</ref>