Диграфија — разлика између измена

'''Диграфија''' се односи на употребу два (двоазбучје) или више (вишеазбучје) [[писмо|писма]] у оквиру једног [[језика]].<ref>{{Cite journal |last=Dale |first=Ian R.H. |title=Digraphia |journal=International Journal of the Sociology of Language |volume=26 |pages=5–13 |year=1980}}</ref> '''Диграфија''' може бити синхрона (истовремена), што значи да се два или више писама користе истовремено, или дијахрона, а то значи да су се користила и мењала у различитим временским периодима, на пример да је једно писмо заменило друго у неком историјском моменту.<ref>{{Cite book |last=Cheung |first=Yat-Shing |chapter=The form and meaning of digraphia: the case of Chinese |title=Sociolinguistics Today: International Perspectives |editors=K. Bolton and H. Kwok |location=London |publisher=Routledge |year=1992}}</ref>

Има много примера дијахроне диграфије у којима је најпре коришћено једно писмо а затим замењено другим. На пример [[румунски језик|румунски]] који је иницијалнопрво користио [[ћирилица|ћирилицу]], а затим прешао на [[латиница|латиницу]]. Слично важи и за [[турски језик|турски]] и [[свахили]] који су у почетку користили арапско писмо па прешли на латиницу, као и за многе бивше републике [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетског Савеза]] из [[средња Азија|средње Азије]] које су прихватиле ћирилицу утапањем у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|СССР]].

Српски је уједно пример и за дијахрону диграфију јер је у неким историјским моментима и подручјима користио још два писма - [[глагољица|глагољицу]] и, под утицајем [[Турска|Турске]], [[арапско писмо|арапски алфабет]]. Исто важи и за [[хрватски језик|хрватски]] и [[бошњачки језик|бошњачки]].