Милан Милутиновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Потиче из старе београдске породице. Основну школу и гимназију завршио је у [[Београд]]у, а дипломирао [[1965]]. године на Правном факултету у Београду. Од [[1969]] до [[1971]] био је члан председништва Социјалистичке омладине Југославије. Милутиновић је био члан друштвено-политичког већа Савезне скупштине од [[1969]] до [[1974]], где је био члан спољнополитичког одбора. Истовремено је био председник Општинског комитета [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста]] [[Градска општина Врачар|Врачара]] и члан Градског комитета СК Београда. Од [[1974]] до [[1977]] био је Секретар за идеологију Градског комитета Савеза комуниста у Београду.<ref>''Who's Who in the World'', 32nd ed, 2015</ref>
 
Уследила је функција републичког секретара за просвету, науку и спорт, од [[1977]]] до [[1982]]. Након тога именован је за управника [[Народна библиотека Србије|Народне библиотеке Србије]] [[1983]] — [[1987]]. Под савезним секретаром Раифом Диздаревићем [[Раиф Диздаревић|Раифом Диздаревићем]] [[1987]], Милутиновић заузима место у савезном секретаријату иностраних послова као амбасадор и шеф сектора за штампу, информисање и културу. Године [[1989]]. постао је амбасадор [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] у [[Грчка|Грчкој]]. Са овог места именован је за [[Списак министара иностраних послова Југославије|министра спољних послова Савезне Републике Југославије]], августа [[1995]]. године, у кабинету [[Радоје Контић|Радоја Контића]].
 
На поновљеним председничким изборима у [[Република Србија (1990—2006)|Републици Србији]], после недовољног одзива бирача, децембра [[1997]]. године, његова партија [[Социјалистичка партија Србије|СПС]] мења председничког кандидата [[Зоран Лилић|Зорана Лилића]] и кандидује Милутиновића, који у другом кругу тесно побеђује [[Војислав Шешељ|Војислава Шешеља]] ([[21. децембар]] [[1997]]).