Сан у црвеном павиљону — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Ред 38:
Скраћени превод аутора [[Wang Chi-Chen|Ванг Чи-Чена]], у коме је наглашена централна љубавна прича је објављен 1929. године, са предговором који је написао [[Arthur Waley|Артур Вејли]]. Вејли је рекао да у одломцима који преносе снове „највише осећамо симболичку или универзалну вредност” ликова. „Пао Ју”, наставио је Вејли, представља „машту и поезију”, а његов отац „све те мрачне моћи педантерије и ограничења која ометају уметника ...”<ref>''Dream of the Red Chamber'' (Wang Chi-Chen), (New York: Doubleday; London: Routledge, 1929) enlarged version (New York: Twayne: 1958. {{page|year=|isbn=978-0-385-09379-8|pages=}}).</ref> У једном прегледу из 1930. године Вангове верзије превода, Хари Клеменс из часописа ''[[The Virginia Quarterly Review|Вирџинијски квартални преглед]]'' написао је „ово је сјајан роман,” и заједно са ''[[Romance of the Three Kingdoms|Романсом три краљевства]]'', он се „рангира међу најважнијим” новелама класичне кинеске литературе.<ref name=Clemons/> Мада је Клеменс сматрао да је „значење само фрагментарно откривено” у енглеском преводу прозе и да је „велики број инцидената” и „већина поезије” изостављена, ипак је сматрао да је „у сваком случају напор читања ''Сна у црвеном павиљону'' еминентно вредан прављења.”<ref name=Clemons>{{cite journal|url=http://www.vqronline.org/articles/1930/spring/clemons-dream-red/|last=Clemons|first=Harry|title=Book Reviews: The Dream of the Red Chamber|journal=[[The Virginia Quarterly Review]]|year=1930|volume=6|issue=2}}</ref> Године 1958 Ванг је објавио проширену верзију свог ранијег скраћеног издања, мада је она још увек била скраћена за 60 поглавља.
 
Ток превода и књижевних студија на Западу је стално растао, потпомогнут повећаним степеном познавања кинеског језика. Превод на немачки језик из 1932. године аутора [[Franz Kuhn|Франца Куна]]<ref>''Der Traum Der Roten Kammer'' (Leipzig: Insel-verlag, 1932).</ref> био је базиран на скраћеној верзији. Превод ''Сна у црвеном павиљону'' аутора Флоренс и Исабле Макхју објављен 1958,<ref>(New York: Pantheon: 1958. {{page|year=|isbn=978-0-8371-8113-4|pages=}}). Available at [[Open Library]] ([http://openlibrary.org/books/OL7107883M/The_dream_of_the_red_chamber link]).</ref> и каснија француска верзија Брамвела Ситона Бонсала, комплетирали су транслацију дела у 1950-тим, која је у данашње време доступна на вебу.<ref>{{cite web |url=http://lib.hku.hk/bonsall/hongloumeng/index1.html |title=Red Chamber Dream. Translation from Chinese by B.S. Bonsall |publisher=Lib.hku.hk |accessdate=10. 04. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130101114346/http://lib.hku.hk/bonsall/hongloumeng/index1.html |archive-date=01. 01. 2013 |dead-url=yes |df= }}</ref> Критичар [[Anthony West (author)|Антони Вест]] писао је у часопису ''[[The New Yorker|Њујорчанин]]'' 1958. године да је ова новела за кинеску књижевност „попут оног што је рад ''[[Браћа Карамазови]]'' за руску и ''[[У трагању за изгубљеним временом]]'' за француску литературу”, и „да је то без сумље један од највећих романа у целокупној књижевности.”<ref name=newyorkerwest>{{cite journal|title=Through a Glass, Darkly|work=[[The New Yorker]]|last=West|first=Anthony|date=22. 11. 1958}}</ref> [[Kenneth Rexroth|Кенет Рексрот]] је у једном прегледу из 1958. године написао да Макхјуев превод, сврстава новелу међу „највеће радове прозне фикције у целокупној историји књижевности”, због његове „дубоке хуманости”.<ref>{{cite web|url=http://www.sas.upenn.edu/~traister/rexroth.html|title=The Chinese Classic Novel in Translation|last=Rexroth|first=Kenneth|publisher=[[University of Pennsylvania]] [[University of Pennsylvania School of Arts and Sciences|School of Arts and Sciences]], original from Kenneth Rexroth 1958}}</ref>
 
Први комплетни превод на енглески је објавио [[David Hawkes (Sinologist)|Дејвид Хокс]], неких век и по након првог енглеског превода. Хокс је већ био признати [[Redology|редолог]] и претходно је превео ''[[Chu Ci|Чу Ци]]'' кад му је издавачка кућа Пингвин класици предложила 1970. године да припреми превод који би могао привући читаоце на енглеском језику. Након што је оставио свој професорски положај, Хокс је објавио првих осамдесет поглавља у три књиге (1973, 1977, 1980).<ref name="obit">{{cite web|last=Gittings|first=John |url=https://www.theguardian.com/books/2009/aug/25/obituary-david-hawkes |title=Obituary for the Scholar and translator David Hawkes|work=[[The Guardian]] |date=25. 08. 2009 |accessdate=16. 07. 2011}}</ref> ''Прича о камену'' (-{''The Story of the Stone''}-) (1973–1980), првих осамдесет поглавља које је Хокс превео и задњих четрдесет које је превео [[John Minford|Џон Минфорд]] састоји се од пет томова, 2.339 страна стварног основног текста (не рачунајући предговор, уводе и апендиксе).<ref>([[Penguin Classics]] and Bloomington: Indiana University Press, five volumes, 1973–1980. {{page|year=|isbn=978-0-14-044293-9|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-14-044326-4|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-14-044370-7|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-14-044371-4|pages=}}. {{page|year=|isbn=978-0-14-044372-1|pages=}}).</ref> Укупни број речи у овом издаљу енглеског превода Пингвин класика се процењује да је 845.000. Године 1980. у једном прегледу Хоксовог и Минфордовог превода објављеном у магазину ''[[Њујорк ривју оф букс]]'', [[Frederic Wakeman, Jr.|Фредерик Вејкман млађи]] описује новелу као „ремек-дело” и рад „књижевног генија”.<ref>{{cite journal|title=Review (Book review): The Genius of the Red Chamber|author=Wakeman Jr., Frederic|publisher=[[The New York Review of Books]]|date=12. 06. 1980}}</ref> Синтија Л. Ченаулт са [[University of Florida|Универзитета у Флориди]] је изјавила да је „''Сан'' признат као један од највише психолошки пенетрирајућих романа светске књижевности”.<ref>{{cite web|url=http://www.clas.ufl.edu/users/cchenna/DRC%20-%20syllabus%20S09.pdf|title=CHT 4111, "Dream of the Red Chamber"|last=Chennault|first=Cynthia|publisher=[[University of Florida]]}}</ref> Мајкл Ортофер са онлајн књижевног сајта ''[[Complete Review|Комплетни преглед]]'' проглашава ову новелу једном од неколико дела која се могу узети у обзир за наслов „књиге миленијума”, као и ретким књижевним комадом „у коме особа може у потпуности да изгуби себе”.<ref name=review>{{cite web|url=http://www.complete-review.com/reviews/orientalia/tsots.htm|title=The Story of the Stone (The Dream of the Red Chamber)|publisher=[[Complete review]]}}</ref>