Лисабонски уговор (2007) — разлика између измена

'''Лисабонски уговор''' (такође познат као '''Реформски уговор''') је [[међународни уговор]] потписан [[13. децембар|13. децембра]] [[2007]]. у [[Лисабон]]у. Службени назив Уговора је „Уговор о изменама и допунама Уговора о стварању Европске уније ([[Уговор о Европској унији|МастрихтскиМастришки уговор]]) и Уговора о стварању [[Европска економска заједница|Европске економске заједнице]] (ЕЕЗ) ([[Римски уговори (1957)|Римски уговор]])“. После ратификације у свим земљама чланицама, Уговор је ступио на снагу 1. децембра 2009. године.

Дана [[12. јун]]а [[2008]]. ратификацијаРатификација Уговора је одбачена на референдуму у [[Ирска|Ирској]]<ref>[http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7453560.stm Резултат референдума у Ирској], Приступљено 11. 4. 2013.</ref> [[12. јун]]а [[2008]]. Ричард Коберт, представик социјалистичке групе, је такође је критиковао уговор као тоталиристички акт европских главешина над грађанима европеЕвропе, јер се спроводи без обећаног референдума који је обећан свим националним заједницама унутар европе. На поновљеном референдуму, одржаном [[2. октобар|02. октобар]] [[2009]], пошто је [[Европска унија]] направила извесне уступке Ирској у вези војне неутралности, абортуса, пореских стопа и броја комесара у Европској комисији, грађани [[Ирска|Ирске]] са 67,13% изјаснили су се за ратификацију споразума. На референдум је овог пута изашло 58% грађана.

[[10. октобар|10. октобра]] [[2009]] Пољскипољски председник [[Лех Качињски|Лех Качински]] потписао је Лисабонски уговор у присуству званичника европскеЕвропске комисије и европскогЕвропског парламента и притом нагласио како је овај договор о реформи европских институција велики успех и за Пољску која је успела да издејствује 13 од 14 кључних питања у којима су јој остале чланице изашле у сусрет. Пољска је тако постала 26. чланица унијеУније која је ратификовала споразум.

Чешки председник [[Вацлав Клаус]] пре ратификације уговора је затражио, да се на текст Лисабонског уговора дода клаузула у вези са [[Повеља о основним правима|Повељом о основним правима]] којом би се његова земља изузела из могућих захтева за повраћајем имовине протераним судетским Немцима и Мађарима после [[Други светски рат|Другог светског рата]]<ref>Стандард, 9. октобар 2009: -{[http://derstandard.at/fs/1254311046924/Lissabon-Vertrag-Vaclav-Klaus-nennt-seine-Sonderwuensche?sap=2&_pid=14359623 Václav Klaus nennt seine Sonderwünsche]}-.</ref>. После вишеседмичних дискусија и критике додатних захтева чешког председника, на конференцији у Бриселу 29. октобра 2009., шефови држава и влада Европске уније су прихватили услов Чешке<ref>-{[http://www.zeit.de/newsticker/2009/10/29/iptc-bdt-20091028-946-22831848xml „EU-Gipfel schafft Durchbruch beim Lissabon-Vertrag“]}-, ДПА, 29. октобар 2009.</ref>. Уговору је додат одговарајући амандман<ref>-{[http://www.wienerzeitung.at/DesktopDefault.aspx?TabID=4276&Alias=Dossiers&cob=339060&DosCob=447471 Wiener Zeitung - Die Ausnahmeregelung für Tschechien im Wortlaut]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}}-</ref>. После провере чешког уставног суда, Чешка као задњапоследња чланица [[Европска унија|Европске уније]], ратификује уговор. <ref>-{[http://www.tagesschau.de/ausland/eureformvertrag124.html „Tschechischer Präsident unterzeichnet Reformwerke“]}-, 3. новембар 2009.</ref>.