Sekularizam — разлика између измена

38 бајтова додато ,  пре 1 године
нема резимеа измене
м (Враћене измене Adres04 (разговор) на последњу измену корисника 178.223.35.90)
ознака: враћање
[[Датотека: Holyoake2.JPG|десно|мини|150п|Džordž Džejkob Holiok (1817–1906), britanski pisac koji je skovao pojam „sekularizam“ 1851. godine]]
{{#invoke:TitleReplace|convert wiki page name to latin|{{атеизам}}}}
'''Sekularizam''' je pokret koji se zalaže za odvajanje i umanjivanje uticaja [[Религија|religije]] i [[Црква|crkve]] na [[Држава|državu]] i vladu. Poznat je i pod nazivom '''(ovo)svetovnost'''. Zalaže se za odvajanje crkve od države.
 
'''Sekularizam''' ili '''svetovnost''' (ponekad ovosvetovnost i laicizam) je načelo odvajanja [[Religija|religije]] i države, odnosno religijskih zajednica od javnih institucija. Zalaže se za umanjenje uticaja religije na državu ili puno odvajanje religije i države, kako bi država bila religijski [[Neutralnost|neutralna]] i tako omogućila ravnopravnost svih veroispovesti koje postoje u jednoj zemlji.
Termin "sekularizam" izmislio je [[1846]]. godine [[engleski]] [[filozof]] Džordž Džejkob Holiok. On se protivio uspostavljanju [[Državna religija|državne religije]] ili favoriziranju jedne naspram drugih [[religija]].
 
Termin "sekularizam" izmislio je skovao [[1846]]. godine [[engleski]] [[filozof]] Džordž Džejkob Holiok. On se protivio uspostavljanju [[Državna religija|državne religije]] ili favoriziranju jedne naspram drugih [[religija]].
U jednom smislu, sekularizam može da potvrdi pravo na slobodu od religijskih pravila i učenja, kao i pravo na slobodu od državnih nametanja religije narodu i državi koja se deklariše kao [[Неутралност|neutralna]]. U drugom smislu, to se odnosi na stav da ljudske aktivnosti i odluke, posebno političke, treba da budu zasnovane pre svega na dokazima o činjenicama koje su nepristrasne i odvojene od religijskog učenja.
 
U jednom smislu, sekularizam može da potvrdi pravo na slobodu od religijskih pravila i učenja, kao i pravo na slobodu od državnih nametanja religije narodudržavljanima i državi koja se deklariše kao religijski [[НеутралностNeutralnost|neutralna]]. U drugom smislu, to se odnosi na stav da ljudske aktivnosti i odluke, posebno političke, treba da budu zasnovane pre svega na dokazima o činjenicama koje su nepristrasne i odvojene od religijskog učenja.
Sekularizam povlači svoje intelektualne korene od grčkih i rimskih filozofa kao što su [[Epikur]] i [[Marko Aurelije]]; od prosvetiteljstva mislioci kao što su Džon Lok, [[Deni Didro]], [[Volter]], [[Baruh Spinoza]], [[Džejms Medison]], [[Tomas Džeferson]] i [[Tomas Pejn]]; i od novijih slobodnih mislilaca i ateista kao što su Robert G. Ingersol, [[Bertrand Rasel]] i [[Kristofer Hičens]]. Pomera fokus sa religije na druge "temporalne" i savremene stvari sa naglaskom na prirodu, razum, nauku i razvoj.<ref>'' Državni zakon o državi Michigan '' 253, 2017, str.324</ref>
 
Sekularizam povlači svoje intelektualne korene od grčkih i rimskih filozofa kao što su [[Epikur]] i [[Marko Aurelije]]; od prosvetiteljstva mislioci kao što su Džon Lok, [[Deni Didro]], [[Volter]], [[Baruh Spinoza]], [[Džejms Medison]], [[Tomas Džeferson]] i [[Tomas Pejn]]; i od novijih slobodnih mislilaca i ateista kao što su Robert G. Ingersol, [[Bertrand Rasel]] i [[Kristofer Hičens]]. Pomera fokus sa religije na druge "temporalne" i savremene stvari sa naglaskom na prirodu, razum, nauku i razvoj.<ref>'' Državni zakon o državi Michigan '' 253, 2017, str.324</ref>
Namene i argumenti u podršci sekularizmu variraju.<ref>{{cite book|poslednji=Feldman | prvi = Noah | autor = Noah Feldman | godina = 2005 | prevod = Odvojen od Boga | lokacija = Njujork | izdavač = [[Farrar, Straus i Girouk]] | stranica = 25.</ref> Zajedno, rani prvobitni sekularisti (Džeferson i Medison) i prvobitni evangelisti (Backus, Leland i drugi) čine uzrok u borbi za nepostojanje religije ali iz potpuno različitih razloga. " U evropskom laicizmu, tvrdi se da je sekularizam pokret prema [[modernizaciji]] i daleko od tradicionalnih religioznih vrednosti. Ova vrsta sekularizma, na društvenom ili filozofskom nivou, razvijala se uz održavanje crkve ili druge državne podrške religiji. U Sjedinjenim Državama, neki tvrde da je državni sekularizam služio u većoj meri da zaštiti veru i versku pripadnost od vladinog mešanja, dok je sekularizam na društvenom nivou manje prevladavajući.<ref>Iavuz, Hakan M. i John L. Esposio (2003) "Turski islam i sekularna država: pokret Gulen", Univerzitet u Sirakuzi</ref> Ali, tek u Prvom svetskom ratu, sekularizam antireligijskog tipa uskoro će nestati iz američkog glavnog interesovanja, zamenjen novim složenim idejama koje su se fokusirale na sekularizaciju države, a ne na secularizovano društvo.
 
Namene i argumenti u podršci sekularizmu variraju. <ref>{{cite book|poslednji=Feldman | prvi = Noah | autor = Noah Feldman | godina = 2005 | prevod = Odvojen od Boga | lokacija = Njujork | izdavač = [[Farrar, Straus i Girouk]] | stranica = 25.</ref> Zajedno, rani prvobitni sekularisti (Džeferson i Medison) i prvobitni evangelisti (Backus, Leland i drugi) čine uzrok u borbi za nepostojanje religije ali iz potpuno različitih razloga. " U evropskom laicizmu, tvrdi se da je sekularizam pokret prema [[modernizacija|modernizaciji]] i dalekoudaljavanju od tradicionalnih religioznihreligijskih vrednosti. Ova vrsta sekularizma, na društvenom ili filozofskom nivou, razvijala se uz održavanje crkve ili druge državne podrške religiji. U Sjedinjenim Državama, neki tvrde da je državni sekularizam služio u većoj meri da zaštiti veru i versku pripadnost od vladinog mešanja, dok je sekularizam na društvenom nivou manje prevladavajući. <ref>Iavuz, Hakan M. i John L. Esposio (2003) "Turski islam i sekularna država: pokret Gulen", Univerzitet u Sirakuzi</ref> Ali, tek u Prvom svetskom ratu, sekularizam antireligijskog tipa uskoro će nestati iz američkog glavnog interesovanja, zamenjen novim složenim idejama koje su se fokusirale na sekularizaciju države, a ne na secularizovanosekularno društvo.
 
== Pregled ==
GeorgeDžordž JacobDžejkob HolioakeHoliok je 1851. godine skovao izraz "sekularizam" <ref>name="Holyoake" >{{cite book|last=Holyoake| first = G.J. |authorlink= George Holyoake |year=1896| title = English Secularism: A Confession of Belief | url = https://books.google.com/books?id=DCg0dcD2bBAC&printsec=frontcover |pages=[https://books.google.com/books?id=DCg0dcD2bBAC&pg=PT47&dq=%22Mr.+Holyoake%22%22will+lay+before+the+meeting+%5Bthen+proposed%5D+the+present+position+of+Secularism+in+the+provinces.%22%22(Reasoner,+Dec.+10,+1851,+p.+62.)%22%22This+was+the+first+time+the+word%22%22Secularism%22%22appeared+in+the+press%22 47−48] | publisher = Library of Alexandria |isbn=978-1-4655-1332-8|pages=}}</ref>
Alberico Gentili (1552—1608) je prvi razdvojio sekularizam iz kanonskog zakona i rimokatoličke teologije.
 
Termin "sekularizam" prvi put je koristio književnik GeorgeDžordž JacobDžejkob HolioakeHoliok 1851. godine.<ref>naziv = "Holioake"</ref> Iako je termin bio nov, opšti pojmovi na kojoj je zasnovan postojali su tokom čitave [[istorije]].
 
HoljoakeDžordž Džejkob Holiok je izumeo pojam sekularizma kako bi opisao svoje stavove o promovisanju društvenog poretka odvojenog od religije, bez aktivnog odbacivanja ili kritikovanja verskih učenja. Sam [[agnostik]], HoljoakHoliok je tvrdio da "sekularizam nije argument protiv hrišćanstva, on je nezavisan od toga, ne dovodi u pitanje pretenzije hrišćanstva. Sekularno znanje očigledno je takvo znanje koje se zasniva u ovom životu, a koje se odnosi na ponašanje ovog života, na dobrobit ovog života i može biti testirano iskustvom ovog života. "<ref>{{cite book|last=Holyoake| first=G.J. | title = The Reasoner | publisher=Holyoake. | issue=v. 30 |year=1872| url=https://books.google.com/books?id=2cA7AQAAMAAJ&pg=PA100 | accessdate=04. 10. 2017. |pages=100}}</ref>
 
BarriU Kosmin InstitutaInstitutu za proučavanje sekularizma u društvu i kulturi razdvajarazdvajaju savremeni sekularizam na dve vrste: tvrd i mekan sekularizam. Prema Kosminunjima, "tvrdtvrdi sekularizam smatra religiozne propozicije epistemološki nelegitimnim, bez opravdanja niti osnove". Međutim, po mišljenju mekog sekularizma, "postizanje apsolutne istine je nemoguće i stoga bi skepticizam i tolerancija trebalo da budu princip i preovlađujuće vrednosti u raspravi o nauci i religiji." <ref>{{cite journal|url=http://www.trincoll.edu/NR/rdonlyres/9614BC42-9E4C-42BF-A7F4-0B5EE1009462/0/Kosmin_paper.pdf | title = Kosmin, Barry A. "Hard and soft secularists and hard and soft secularism: An intellectual and research challenge." | publisher = |date=| accessdate=24. 03. 2011. | deadurl = yes | archiveurl = https://web.archive.org/web/20090327023704/http://www.trincoll.edu/NR/rdonlyres/9614BC42-9E4C-42BF-A7F4-0B5EE1009462/0/Kosmin_paper.pdf | archivedate=27. 03. 2009. }}</ref>
 
== Istorija ==
OslanjanjeOdstupanje od religijski vere nai početak poverenja u razum i nauku označava početak sekularizacije obrazovanja i društva u istoriji. Prema Domenicu Marbaniangu, sekularizam se pojavio na zapadu uspostavljanjem razuma ispred vere, pošto je ljudski smisaorazum postepeno oslobođen od neospornog podređivanja vladavini religije i [[sujeverje|sujeverja]].
HarveiHarvey CokCox objašnjava kako je Prosvetljenjeprosvetiteljstvo pozdravilo Priroduprirodu kao "duboku stvarnost" koja je prevazišla korumpirane ljudske institucije, koje je stvorio čovek. Shodno tome, prava čoveka nisu se smatrala Božijim darom božanstva, već kao[[defakto]] dedobrobitima factoprirode koristikoje Prirodeotkriva kaorazum. što je to otkrio Razum.<ref>Harvey Cox, ''The Secular City: Secularization and Urbanization in Theological Perspective'' (Princeton University Press, 2013), p.xxiii</ref>
 
== Državni sekularizam ==
U političkom smislu, sekularizam je pokret koji razdvaja religiju i vladu, a često se naziva odvajanje crkve i države. Ovo može da se odnosi na smanjenje veza između vlade i državereligije, zamenjujući zakone zasnovane na religijskim spisima (kao što su Halakha[[Halaha]], Dominionizam i Šerić zakon[[Šerijat]]) sa građanskim zakonima, i eliminisanjesprečavanjem diskriminacije na osnovu religijeveroispovesti. Što doprinosi povećanju zaštite prava verskih manjina. <ref>Feldman, Noah (2005). стрstr. 14. "[Legal secularists] claim that separating religion from the public, governmental sphere is necessary to ensure the full inclusion of all citizens."</ref>
 
Drugi naučniciUčenjaci, kao što je JackuesŽak Berlinerblau Programiz Programa za jevrejsku civilizaciju SchoolŠkole ofspoljnih Foreign Service, Edmund A. Valsh School of Foreign Service]]poslova na [[GeorgetovnDžordžtaunskom Universityunverzitetu, tvrde da razdvajanje crkvereligije i države predstavlja samo jednu moguću strategiju koju treba da sprovedu sekularne vlade. Ono što sve sekularne vlade dele, od demokratskedemokratskih do autoritarneautoritarnih, dele jejeste zabrinutost vezana za odnos između crkvereligije i države. Svaka sekularna vlada poseduje svoje jedinstvene propise radi suočavanja sa ovom problematikom (odvajanje je jedna od onih mogućih politika,; francuski modeli, u kojima država pažljivo nadgleda i reguliše crkvu, a toreligiju je druga). <ref>[[Jacques Berlinerblau|Berlinerblau, Jacques]], "How to be Secular," Houghton Mifflin Harcourt, p. xvi.</ref>
 
Maharaja[[Radžit Ranjeet SinghSing]] prve polovine 19. veka uspešno je uspostavio sekularno pravilo u [[Punjab regionPandžab|PunjabPandžabu]]. Ovo sekularno pravilo poštovalo je pripadnike svih rasa i religija i omogućilo im da učestvuju bez diskriminacije u Ranjeet Singh-u darbar(sud)sudu. Gde su bili predstavnici SikhaSika, Muslimana i HinduaHindusa koji su krenulibili u darbarsudu. <ref>K.S. Duggal, ''Ranjit Singh: A Secular Sikh Sovereign'', Abhinav Publications (1989). {{page|year=|isbn=978-81-7017-244-4|pages=}}''</ref> RanjitRadžit SinghSing alsoje extensivelytakođe fundedintenzivno education,finansirao religionobrazovanje, andreligiju artsi ofumetnost variousrazličitih differentreligija religionsi and languagesjezika. <ref>{{cite web|last=Sheikh| first = Majid| title = Destruction of schools as Leitner saw them| url = http://dawn.com/2010/10/31/destruction-of-schools-as-leitner-saw-them/| work = Dawn| accessdate=04. 06. 2013.}}</ref>
 
Sekularizam se najčešće pojavljuje Ageu of[[Doba Enlightenmentprosvetiteljstva]] u Evropi i igra glavnu ulogu u zapadnom društvu. Principi, ali ne nužno prakse, od odvajanja crkvereligije i države u Sjedinjenim Državama i Laicitelaicizam u Francuskoj u velikoj meri privlače sekularizam. Sekularne države su postojale i u i, slamskomislamskom svetu tokom srednjemsrednjeg veku (vidi islam i sekularizam). <ref>Ira M. Lapidus (October 1975). "The Separation of State and Religion in the Development of Early Islamic Society", ''International Journal of Middle East Studies'' '''6''' (4). стрstr. 363-385.</ref>
 
Zbog delimično uverenja o odvajanju crkvereligije i države, sekularisti uglavnom preferiraju da političari donose odluke sa sekularnim, a ne verskimreligijskim razlozima.<ref>Feldman Noah (2005).</ref> U ovom pogledu, političke odluke koje se odnose na teme poput abortusa[[abortus]]a, kontracepcije, embrionalne matične ćelije istraživanja, [[istopolni brak]], i [[seksualno obrazovanje]] su u velikoj meri fokusirane na američke sekularističke organizacije kao što je Centar za istraživanje. <ref>Washington Post, November 15, 2006 [https://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article/2006/11/14/AR2006111401176.html "Think Tank Will Promote Thinking"</ref>
 
Neki hrišćanski fundamentalisti (posebno u Sjedinjenim Američkim Državama) se suprotstavljaju sekularizmu, često tražećitvrdeći da se usvoji "radikalna sekularistička" ideologija sve više danas prihvata i oni vide sekularizam kao pretnju "hršćanskim pravima" .<ref>name="christianpost-jerrys-kids">{{cite web|url=http://www.christianpost.com/article/20070519/27517_'Jerry's_Kids'_Urged_to_Challenge_'Radical_Secularism'.htm | archivedate=05. 03. 2008. | archiveurl=http://www.christianpost.com/article/20070519/27517_%27Jerry%27s_Kids%27_Urged_to_Challenge_%27Radical_Secularism%27.htm | title = 'Jerry's Kids' Urged to Challenge 'Radical Secularism'|last=Lewis|first=Bob|publisher = [[The Christian Post]]
|date=19. 05. 2007.
}}</ref> i nacionalnenacionalnoj bezbednosti. <ref>name="positiveatheism-foulwel">{{cite web| url = http://www.positiveatheism.org/hist/quotes/foulwell.htm
| title = Jerry Falwell – Quotations – Seventh quotation|author = Rev Jerry Falwell
|date=15. 09. 2001.
}}</ref>
 
Najznačajnije sile verskogreligijskog fundamentalizma u savremenom svetu su hrišćanski fundamentalizam i islamski fundamentalizam. Istovremeno, jedan značajan tok sekularizma dolazi od verskihreligijskih manjina koji smatraju vladinimpolitički isekularizam političkimvlade sekularizmomkao integralnimintegralni za očuvanje jednakih prava svih veroispovesti.
 
== Sekularno društvo ==
U studijama o religiji, moderne demokratije su formalno i generalno poznate kao sekularne. Ovo je zbog gotovo potpunepostojanja slobode veroispovesti (verovanja orazličita religijireligijska uverenja uglavnom nisu podložnepodložna pravnim ili socijalnim sankcijama), i nedostataknedostatka autoriteta verskihreligijskih lidera nad političkim odlukama. Bez obzira na to, mnogi ljudi smatraju religioznareligijska uverenja relevantnim delom političkog diskursa u mnogim od ovih zemalja (naročito u SAD-u ). OvoU jenajrazvijenijim uzemljama suprotnostiEvrope sa drugim razvijenim narodima, kao što su [[Велика Британија|Velika Britanija]], [[Francuska]] i [[Kina]], gde verskereligijske reference ne zauzimaju značajno mesto u glavnoj politici. Ujedinjeno Kraljevstvo još uvek ima državnu religiju, a [[Elizabeta II]], kraljica, još uvek se poziva na Boga u javnim obraćanjima.
 
Težnje sekularnog društva mogle su da karakterišu društvo:
# Odbija da se u celini posveti bilo kakvim natprirodnim pogledima na prirodu univerzuma ili ulogu čovečanstva u njemu.
# Nije homogeno, alinego je pluralističko.
# TolikoVeoma je tolerantna verska raznolikost. Proširuje sferu privatnogindividualnog donošenja odluka.
# Dok svako društvo mora imati neke zajedničke ciljeve, što podrazumeva da se mora postići dogovor o metodama rešavanja problema i zajedničkom okviru zakona; u sekularnom društvu to suje što ograničenijemanje.
# Rešavanje problema pristupa se racionalno, kroz ispitivanje činjenica. Iako sekularno društvo ne postavlja nikakav opšti cilj, to pomaže svojim članovima da ostvare svoje zajedničke ciljeve.
# JeDruštvo društvoje bez zvaničnih slika. Ni ne postoji zajedničko idealno ponašanje sa univerzalnom primenom.
 
Pozitivni ideali sekularnog društva:
# Jednakost svih ljudi.
# Svaka osoba bi trebala biti slobodna da realizuje svoju posebnu izvrsnost.
# Prekidanje barijera slojeva i kaste. <ref>''The Idea of a Secular Society'', D. L. Munby, London, Oxford University Press. {{page|year=1963|id=|pages=14-32}}</ref>
Moderna sociologija je od MaksMaksa Vebera često bila preokupirana problemom autoriteta u sekularizovanim društvima i sa sekularizacijom kao sociološkisociološkim ili istorijskiistorijskim procesprocesom. <ref>''The Protestant Ethic and the Spirit of Capitalism'', Max Weber, London, Routledge Classics, (2001). стрstr. 123-125.</ref>UUčenjaci dvadesetogu vekadvadesetom naučniciveku, čiji su radovi doprineli razumevanju ovih pitanja, uključuju [ Carl L. Becker], Karl LovithLöwith, Hans Blumenberg, Meier HovardM.H. Abrams, Peter L. Berger, Paul BenichouBénichou iand D. L. MunbiMunby, između ostalog.
 
Neka društva postaju sekularnija kao rezultat društvenih procesa, a ne kroz akcije posvećenomposvećenog sekularnomsekularnog pokretupokreta; ovaj proces je poznat kao [[sekularizacija]].
 
== Sekularna etika ==
 
PublikaPublikacija Georgea"Engleski Holioakeasekularizam" Džordža Džejkoba Holioka iz 1896. godine "Engleski sekularizam" opisuje sekularizam na sledeći način:
Sekularizam je kodeks ponašanja koji se odnosi na ovaj život, zasnovan na razmatranjima čisto ljudskim razmatranjima, i namenjen je uglavnom onima koji neologijuteologiju smatraju neodređenom ili neadekvatnom, nepouzdanom ili neverovatnom. Njeni osnovni principi su: (1) Poboljšanje ovog života materijalnim sredstvima. (2) Ta naukaNauka je dostupna postojanjupromisao čoveka. (3) DaDobro je dobro činiti dobro. Bilo da postoji drugo dobro ili ne, dobro je sadašnjeg života je dobro, i dobro je tražiti to dobro. <ref>Holyoake, G.J. (1896). p. [https://books.google.com/books?id=DCg0dcD2bBAC&pg=PT37&dq=%22Secularism+is+a+code+of+duty+pertaining+to+this+life,+founded+on+considerations+purely+human,+and+intended+mainly+for+those+who+find+theology+indefinite+or+inadequate,+unreliable+or+unbelievable.+Its+essential+principles+are+three:%22 37].</ref>
 
HoljojkHoliok je smatrao da sekularizam i sekularna etika ne bi trebalotrebali zanemarivatiuopšte religioznarazmatrati religijska pitanja, (jer su bili irelevantni)irelevantna, i stoga su se razlikovali od jakog ateizma. U tome se nije složio sa CharlesCharlesom BradlaughBradlaughom, a neslaganje je podelilo sekularistički pokret između onih koji su tvrdili da anti-religioznireligijski pokreti i aktivizam nisu bili neophodni i poželjni i oni koji su tvrdili da jesu.
 
Savremena etička rasprava na Zapadu često se opisuje kao "sekularna". Rad dobro poznatih moralnih filozofa kao što su [Derek Parfit] i [[Peter Singer]], pa čak i celo polje savremene bioetike, opisani su kao izričito sekularni ili nereligiozni.
 
== Američka interpretacija sekularizma ==
Utvrđeno je da je koncept sekularizma često pogrešno tumačen. <ref>name=uooavbjacq>{{cite news|url=http://www.huffingtonpost.com/jacques-berlinerblau/secularism-is-not-atheism_b_1699588.html| last=Berlinerblau| first = Jacques| title = Secularism Is Not Atheism| journal = [[The Huffington Post]] |date=28. 07. 2012. | accessdate=27. 05. 2013.}}</ref> U julu 2012. " JackuesŽak Berlinerblau, direktor Programa za jevrejsku civilizaciju na Univerzitetu Džordžtaun, napisao je članak pod naslovom "Sekularizam nije ateizam", napisaou jekojem kaže da "je ,,sekularizam moranajiskrivljenije biti najizgovoreniji ishvaćen iskrivljenizam u Američkom političkom rečniku. Komentatori na desnoj i levoj strani rutinski su to izjednačili sa staljinizmom, nacizmom i socijalizmom, među ostalim strahovimastrašnim izmima. U SAD-u, kasnije se pojavila još jedna lažna jednačina, to je bila neosnovana povezanost sekularizma sa ateizmom. Versko pravo je profitabilno objavilo ovu zabludu 1970 godine.
 
== Sekularizam u političkoj filozofiji kasnog 20. veka ==
Mnoge organizacije (NVO) za sekularizam preferiraju da definišu "sekularizam" kao zajedničkozajedničku teloosnovu za sve životnegrupe stanice grupeuverenja, verske ili ateističke, da bi uspele u društvu koje poštuje slobodu govora i savesti. Primer toga je Nacionalno sekularno drustvodruštvo u Velikoj Britaniji. Ovo je zajedničko shvatanje onoga što sekularizam predstavlja među mnogim aktivistima širom sveta. Međutim, mnogi naučniciučenjaci hrišćanstva i konzervativni političari često tumače sekularizam, kao antitezu religije i pokušaj da izvukuse religijuizvuče religija iz društva i zamenezameni gasa ateizmom ili prazninom vrednosti, [[nihilizam]] . Ovaj dvostruki aspekt (kao što je gore navedeno u "Sekularnoj etici") stvara poteškoće u političkom diskursu o ovoj temi. Čini se da je većina političkih teoretičara u filozofiji nakon istorijskog rada Džon Rola (John RavlRawl) "Teorija pravde" 1971. i njegova sledeća knjiga "Politički liberalizam" (1993) ), više koristi zajednički koncept "preklapajući konsenzus" umesto sekularizma. U drugoj knjizi RavlsRol drži ideju o preklapanju konsenzusa kao jedne od tri glavne ideje klasičnog liberalizma, političkog liberalizma. On tvrdi da se pojam "sekularizam" ne može primeniti. Ali šta je sekularni argument? Neki misle na bilo koji argument koji je refleksivan i kritičan, javno razumljiv i racionalan, kao sekularni argument. Međutim, centralna karakteristika političkog liberalizma je da on gleda na sve takve argumente na isti način kao i na religijske, te stoga te sekularne filozofske doktrine ne pružaju javne razloge. Sekularni koncepti i rezonovanja ove vrste pripadaju metafiziciimetafizici. [[Etika]] ne spada u domen političkog. Ipak, Ravlova teorija je slična HolioakeovojHoliokovoj viziji tolerantne demokratije koja tretira sve grupe različitog životnog stava. RavlovaRolova ideja da je u svačijem interesu da podrži "razumnu ustavnu demokratiju" sa "principima tolerancije". Njegov rad je bio veoma uticajan na naučnike iz političke filozofije i njegov termin, "preklapanje konsenzusa", izgleda da je za mnoge delove među njima zamenio "sekularizam". U udžbenicima o modernoj političkoj filozofiji, kao što je Colin FarelliFarelly, "Uvod u savremenu političku teoriju", izraz sekularizma nije čak ni indeksiran, a u prvom se može videti samo u jednoj fusnoti. Međutim, nema nedostatka diskusije i pokrivenosti teme koju uključuje. To se samo naziva preklapanje konsenzusa, pluralizma i multikulturalizma ili se izražava na neki drugi način. U "Oksfordskom priručniku političke teorije", postoji jedno poglavlje pod nazivom "Politički sekularizam", od strane Rajeev Bhargava-a. On obuhvata sekularizam u globalnom kontekstu i počinje sa ovom rečenicom: "Sekularizam je otežana doktrina".
 
== Organizacije ==
Grupe kao što su Nacionalno sekularno drustvo (Ujedinjeno kraljevstvo) i Americans United kampanju za sekularizam organizacije „Amerikanci ujedinjeni za odvojenost crkve i države“ često podržavaju humanisti. U 2005. godini, Nacionalno sekularno društvo održalo je ceremoniju dodele "Sekularista godine". Prva mesto bila je MariamMaryam Namazie i Centralni savet bivših muslimana koji ima za cilj da prekine tabu koji dolazi sa odricanjem od islama i protivljenje otpadnim zakonima i političkom islamu.<ref>name="bbc-2007">
 
 
Grupe kao što su Nacionalno sekularno drustvo (Ujedinjeno kraljevstvo) i Americans United kampanju za sekularizam često podržavaju humanisti. U 2005. godini, Nacionalno sekularno društvo održalo je ceremoniju dodele "Sekularista godine". Prva mesto bila je Mariam Namazie i Centralni savet bivših muslimana koji ima za cilj da prekine tabu koji dolazi sa odricanjem od islama i protivljenje otpadnim zakonima i političkom islamu.<ref>name="bbc-2007">
{{cite news|publisher=BBC News
| title = Ignore Islam, 'ex-Muslims' urge
| first = Dominic|last=Casciani
|date=21. 06. 2007. |url = http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/6224702.stm
}}</ref>
Škotsko sekularno društvo je aktivno u Škotskoj i trenutno se fokusira na ulogu religije u obrazovanju. Godine 2013. pokrenulo je peticiju u Škotskom parlamentu kako bi se izmenio EducationObrazovni (Scotland) Actakt 1980, tako da roditelji morajumogu napraviti izbor da bi se odlučili za versko obeležje.
 
Druga sekularistička organizacija je Sekularna koalicija za Ameriku. Sekularna koalicija za Ameriku lobira i zagovara razdvajanje crkvereligije i države, kao i prihvatanje i uključivanje sekularnih Amerikanaca u američki život i javnu politiku. Dok je Sekularna koalicija za Ameriku povezana sa mnogim sekularnim humanističkim organizacijama i mnogim, sekularnim humanistima, kao i Sekularnim društvom, tote podržavajunekim ne-humanistihumanistima koji ih takođe podržavaju.
 
Lokalne organizacije rade na podizanju profitaznačaja sekularizma u svojim zajednicama i imaju tendenciju da uključe sekulariste, slobodne gradjanemislioce, ateiste, agnostike i humaniste.
 
Studentske organizacije, kao što je TorontoSekularni Secularsavez AllianceToronta, pokušavaju da popularizuju nonteizamneteizam i sekularizam u kampusu. Sekularna studentska alijansa je obrazovna neprofitna organizacija koja organizuje i pomaže takve školske i sekularne studentske grupe.
 
U Turskoj, najistaknutija i aktivna sekularistička organizacija je Ataturkist Thought AssociationAtaturkistička (ADDKemalistička) asocijacija mišljenja, koja se pripisuje organizovanju republičkog protesta - demonstracija u četiri najveća grada u Turskoj. 2007. godine, gde su preko 2 miliona ljudi, uglavnom žene, branili svoje stavove i podržavali sekularističke principe koje je uveo [[Mustafa Kemal Ataturk]].
 
LeicesterLestersko Secularsekularno Societydruštvo osnovanaosnovano 1851. godine je svetsko najstarije svetovno društvo.
 
== Vidi i ==
{{div col | colvidth = 15em}}
* [[Agnosticizam]]
* [[Civilna religijaAteizam]]
* [[Klerikalizam]]
* [[Konkordat]]
* [[Humanizam]]
* [[Ignosticizam]]
* '' [[Kulturkampf]] ''
* [[Naturalizam (filozofija)|naturalizam]]
* [[Racionalizam]]
* [[Sekularni humanizam]]
* [[Sekularizacija]]
* [[Državni ateizam]]
{{div col end}}
 
== Референце ==
{{reflist | group = Notes}}
 
== Reference ==
* Berger, Peter L. "Sveti kanton: elementi sociološke teorije religije". Garden Citi, NI: Doubledai. 1990. izdanje. {{page|year=1967|isbn=978-0-385-07305-9|pages=}}
 
Chadvick, Oven . '' Sekularizacija evropskog uma u ​​devetnaestomdevetnaestom veku ''. Cambridge Universiti Press. . {{page|year=1975|isbn=978-0-521-39829-9|pages=}}
* Cok, Harvei '' Sekularni grad: sekularizacija i urbanizacija u teološkoj perspektivi ''. Izdanje iz 1990. {{page|year=1965|isbn=978-0-02-031155-3|pages=}}
* [[Rafael Domingo Osle|Domingo, Rafael]] "Bog i sekularni pravni sistem". Cambridge: Cambridge Universiti Press. {{page|year=2016|isbn=978-1-316-60127-3|pages=}}
* Cliteur, Paul '' Sekularni pregled: u odbrani moralnog i političkog sekularizma. ''. {{page|year=2010|isbn=978-1-4443-3521-7|pages=}}
* Juergensmeier, Mark . "Novi hladni rat: verski nacionalizam suočava se sa sekularnom državom". Univerzitet Kalifornije Press. . {{page|year=1994|isbn=978-0-520-08651-7|pages=}}
* Schmitt, Karl M. (1962). '' Katolička prilagodba sekularnoj državi: slučaj Meksika, 1867-1911. '' [Https://vvv.jstor.org/pss/25017032 '' Catholic Historical Reviev '']{{МртваMrtva везаveza|date=09. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Vol.48 (2), Jul, pp. 182-204.
* Urban, Greg (2008). "Cirkulacija sekularizma". [Http://vvv.springerlink.com/indek/1065718271K34R62.pdf]{{МртваMrtva везаveza|date=09. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} "Međunarodni časopis o politici, kulturi i društvu", Vol. 21, (1—4), decembar. pp. & nbsp; 17-37.
 
Urban, Greg (2008). "Cirkulacija sekularizma". [Http://vvv.springerlink.com/indek/1065718271K34R62.pdf]{{Мртва веза|date=09. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} "Međunarodni časopis o politici, kulturi i društvu", Vol. 21, (1—4), decembar. pp. & nbsp; 17-37.
{{Refend}}
 
 
{{светоназор|примери}}}}
{{#invoke:TitleReplace|convert wiki page name to latin|{{klica-politika}}
 
{{светоназор|примери}}}}
{{normativna kontrola-lat}}
 
{{Commonscat|Secularism}}
 
[[Категорија:Секуларизам| ]]
[[Категорија:Идеологије]]
[[Категорија:Политика]]
326

измена