Скенер — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.223.118.5 (разговор) на последњу измену корисника BokimBot ознака: враћање |
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
||
Ред 16:
Скенери се могу сматрати наследницима раних телефотографских уређаја, који су се састојали од ротирајућег добоша са једним фотодетектором, стандардне брзине од 60 до 120 о/м (обрта у минути), а каснији модели су ишли до 240 о/м. Они су слали линеаран аналогни -{[[АМ]]}- сигнал кроз стандардну телефонску жицу ка пријемнику који је синхронизовано штампао једнаким интензитетом на посебан папир. Овај систем је био у употреби у штампи од 20-их до 90-их година -{XX}- века. Фотографије у колору су се слале као три одвојене -{[[RGB]]}- слике, али само у посебним приликама услед трошкова преноса.
Први скенери у правом смислу речи били су добош или бубањ скенери ({{јез-енг|Drum scanner}} који су се појавили [[1957]]. године. Име су добили по кључном делу уређаја, ротирајућем цилиндру који се окретао великом брзином са скенираним објектом испред прецизне оптике која је слала сигнал вакуумским цевима, односно лампама ({{јез-енг|photomultiplier tubes – PMT}}). Већина модерних добош ротационих скенера у боји користи три одвојене лампе за раздвајање црвене, плаве и зелене боје. Само неколико фирми данас производи ротационе скенере услед скупе производње и због тога више цене у односу на друге типове скенера. Ипак, они се и даље траже на тржишту због њихове супериорне резолуције која може ићи и преко 14000 -{ppi}- (пиксела по инчу), дубине боја и економске исплативости. Ротациони скенери су најбољи уређаји за дигитализовање ретких докумената. Ограничење је да се могу скенирати само савитљиви документи. Patka Njorka je prva životilja koja je skenirana. Živote. Živojin znači život. Hvala na pažlji.
| |||