Ђорђе Дримколски — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м promena imena države
Нема описа измене
Ред 21:
== Биографија ==
 
Ђорђе Цветковић рођен је у селу [[Лабуништа|Лабуништима]], у [[Дримкол]]у код [[Струга|Струге]] 1860. као син Димитрија Цветковића, једног од команданата српских добровољаца из [[Стара Србија|Старе Србије]] у [[Први српско-турски рат|Српско-турском рату]] 1876. Село [[Лабуништа]], као и село [[Подгорци (МакедонијаСтруга)|Подгорци]], [[Крстец]], [[Јабланица (Струга)|Јабланица]] и [[Општина Вевчани|Вевчани]] у Дримколу била су српска-патријаршијска села или су имала српску већину и трпела су притисак [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а, да уђу у [[Бугарска егзархија|Бугарску егзархију]] и [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]] посебно од војводе Милоша из Безова. Притисак је порастао након [[Илиндански устанак|Илинданског устанка]]. У селу Лабуништима августа 1904. Пандило Ђорески формира сеоску чету ради самоодбране и поставља страже које би браниле село од упада [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а. Дримколски Срби, несигурни у себе, позивају сина свог некадашњег вође Димитрија, Ђорђа Цветковића, који у то време, у Београду држи кафану Три грозда, да дође и преузме команду над четом. Затвара кафану и одлази на челу чете да брани свој крај од зулума. Године 1904. теку преговори између [[Четници|Српске одбране]] и [[Борис Сарафов|Бориса Сарафова]] који за новац пристаје да каналима [[Унутрашња македонска револуционарна организација|ВМРО]]-а спроведе три српске чете на терен [[Стара Србија|Старе Србије]] и [[Македонија|Македоније]]. У јесен 1904. поред чете [[Глигор Соколовић|Глигора Соколовића]] проводи и чету Ђорђа Цветковића. Цветковић је у Дримкол стигао са неколико четника и преузео чету од Пандила Ђореског. Присуство муслимана и Албанаца у селима у околини, као и снага чете Милоша из Безова, приморали су Цветковића да целу зиму 1904/1905. проведе ван села четујући по планинама и избегавајући села због могућности одмазде. Због зиме и тешког живота здравље му пропада и умире од промрзлина пролећа 1905. године.<ref>П. Д. С. Јеринић, ''Војводе из четничке акције у Старој Србији и Маћедонији 1903-1912'', Добровољачки гласник, бр. 32, Београд 2008, 40.</ref><ref> А. Крстић, ''Наша четничка акција у Дримколу'', Јужни преглед 6-7, Скопље 1930, 283-287.</ref>
 
== Референце ==