Бајкалско језеро — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ciscenje dupliranih poziva
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14)
Ред 61:
[[Датотека:Yeniseirivermap.png|thumb|left|250п|Слив реке [[Јенисеј]], којим је обухваћено Бајкалско језеро]]
 
Бајкалско језеро се налази у кланцу, креираном посредством [[Baikal Rift Zone|Бајкалске раседне зоне]], где се Земљина кора полако раздваја.<ref name="oddities">{{cite web|url=http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF9/986.html|title=The Oddities of Lake Baikal|publisher=Alaska Science Forum |accessdate=7. 1. 2007.|archive-url=https://web.archive.org/web/20070203174400/http://www.gi.alaska.edu/ScienceForum/ASF9/986.html|archive-date=03. 02. 2007|dead-url=yes|df=}}</ref> Са 636 km дужине и 79 km ширине, Бајкалско језеро је највеће површинско слатководно језеро у Азији, са {{convert|31722|km²|abbr=on}}, и оно је најдубље језеро на свету са 1642 m. Дно језера је 1186.5 m испод нивоа мора, а испод њега лежи око 7 km [[седимент]]а, те је под раседа неких {{convert|8|-|11|km|abbr=on}} испод површине, што га чини најдубљим континенталним [[рифт]]ом на Земљи.<ref name="oddities"/> У геолошком погледу, рифт је млад и активан — он се шири за око 2 -{cm}- (0,8 -{in}-) годишње. Зона раседа је исто тако сеизмички активна; топли извори се јављају у тој области и знатни [[земљотрес]]и се догађају сваких неколико година. Језеро је подељено у три базена: северни, централни и јужни, са дубинама од око 900 m, 1600 m, и 1400 m, респективно. Раседом контролисане акумулационе зоне које се подужу до дубине од око 300 m раздвајају басене. Северни и централни басени су раздвојени [[Academician Ridge|Академским гребеном]], док област око Селеншке делте и Бугулдејка седла раздваја централни и јужни басин. Језеро дренира река [[Ангара]], која је притока реке [[Јенисеј]]. Уочљива је земљишна формација [[Cape Ryty|рт Рити]] на северозападној обали Бајкала.
 
Старост Бајкала се процењује на 25–30 милиона година, што га чини најстаријим језером [[геологија|геолошкој]] историји.<ref name="unesco"/><ref name=ScienceDaily2017>{{cite web|url=https://www.sciencedaily.com/releases/2017/07/170726103013.htm |title=Lake Baikal: Protection of a unique ecosystem|publisher=ScienceDaily|date=26. 7. 2017.|accessdate=16. 1. 2018.}}</ref> Оно је јединствено међу великим језерима високих латитуда, јер његови седименти нису били спрани превладавајућим континенталним леденим плочама. Руске, америчке и јапанске кооперативне студије путем дубинског бушења седиментске коре током 1990-их пружиле су детаљни запис климатских варијација током задњих 6,7 милиона година.<ref>Kravchinsky, V.A., M.A. Krainov, M.E. Evans, J.A. Peck, J.W. King, M.I. Kuzmin, H. Sakai, T. Kawai, and D. Williams. Magnetic record of Lake Baikal sediments: chronological and paleoclimatic implication for the last 6.7 Ma. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology, 195, 281–298, 2003.</ref><ref>Kravchinsky, V.A., M.E. Evans, J.A. Peck, H. Sakai, M.A. Krainov, J.W. King, M.I. Kuzmin. A 640kyr geomagnetic and paleoclimatic record from Lake Baikal sediments. Geophysical Journal International, 170 (1), 101–116, {{doi|10.1111/j.1365-246X.2007.03411.x}}. 2007.</ref> Дужи и дубљи седиментни узорци се очекују у ближој будућности. Језеро Бајкал је једино затворено слатководно језеро у коме постоји директна и индиректна евиденција [[Clathrate hydrate|гасних хидрата]].<ref>M.I. Kuzmin ''et al.'' (1998). First find of gas hydrates in sediments of Lake Baikal. Doklady Adademii Nauk, 362: 541–543 (in Russian).</ref><ref>{{cite journal|last=Vanneste|first=M.|last2=Batist|first2=M. De|last3=Golmshtok|first=A.|last4=Kremlev|first=A.|last5=Versteeg|first=W.|year=2001|title=Multi-frequency seismic study of gas hydrate-bearing sediments in Lake Baikal, Siberia |journal=[[Marine Geology (journal)|Marine Geology]] |volume=172 |issue=1 |doi=10.1016/S0025-3227(00)00117-1|pages=1-21}}</ref><ref>{{cite journal|last=Rensbergen|first=P. Van|last2=Batist|first2=M. De|last3=Klerkx|first=J.|last4=Hus|first=R.|last5=Poort|first=J.|last6=Vanneste|first=M.|last7=Granin|first=N.|last8=Khlystov|first=O.|last9=Krinitsky|first=P.|year=2002|title=Sublacustrine mud volcanoes and methane seeps caused by dissociation of gas hydrates in Lake Baikal |journal=[[Geology (journal)|Geology]] |volume=30 |issue=7 |doi=10.1130/0091-7613(2002)030<0631:SMVAMS>2.0.CO;2|pages=631-634}}</ref>