Радивој Симоновић — разлика између измена

нема резимеа измене
Лекар, етнограф, географ, историчар, филолог и социолог, неуморни путник и истраживач, [[фотограф]] и утемељивач планинарства у нас, здравствени просветитељ и народни добротвор, „Сомборски Русо" како га, због интелектуалне знатижеље и спознаја до којих је досезао, прозва [[Јован Скерлић]].
 
Деведесетих година 19. века у друштву са Лазом Костићем бави се у Црној Гори. Боравена докониЦетињу Војвођанињегов набрат Цетињу,др аСветислав докторСимоновић, медицинекоји је лекар књаза Николе.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref> У [[Сомбор]] је дошао 18971896. године, где се и упокојио 1950. године. Лаза и Радивој другују деценију, нарочито у Сомбору. Покренуо је након Лазине смрти, 1912. године Симоновић едицију у Сомбору: "Др Лаза Костић - његов живот и рад". Изашле су само две свеске, те и 1913. године.А године 1978. штампана је у Сомбору обимна књига Симоновићевих одабраних текстова "Човек изнад свега", које је приредио (и предговор написао) др Стојан Бербер, лекар и књижевник. <ref>Милан Степановић: "Сомборске нити Лазе Костића", Сомбор 2007. године</ref> У својим "Успомена на др Лазу Костића", описао је живот и личност свог великог пријатеља и пацијента ЛазуЛазе Костића.
 
Један је од састављача Меморандума о Бајском троуглу који је по завршетку Првог светског рата упућен Међународној комисији у [[Париз|Паризу]], за утврђивање југословенско-мађарске границе. Најближи пријатељ и лекар др [[Лаза Костић|Лазе Костића]], пријатељ и сарадник [[Јован Цвијић|Јована Цвијића]], коме је, пре свега фотографијама, оплемењивао научна, али и издања француских, немачких и мађарских научних лексикона, а као сарадник дао је велики допринос издањима [[Матица српска|Матице српске]] и других листова и часописа. Уписао се Радивој 1933. године за члана добротвора Географског друштва Универзитета у Београду, прилогом од 1000 динара.
21

измена