Сисак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 117:
 
== Културна историја Срба у Сиску ==
Срби у Сиску оставили су у прошлости града спомен о себи кроз трговање и пренумерацију српских књига и листова. Купио је тако 1868. године једну религиозну књигу месни трговац Васо Котур "са фамилијом".<ref>Милован Видаковић: "Историја о прекрасном Јосифу", Беч 1868.</ref>
 
Срби у Сиску нису дуго имали своју достојну православну богомољу; годинама је деловао Одбор за градњу. Он се помиње 1885. године<ref>"Застава", Нови Сад 1885. године</ref>, а прошло је још десет година без помака. Године 1894. обратили су се српској јавности, чланови Одбора за градњу српске православне цркве у Сиску, Живко Пејаковић председник и Јован Селенић тајник (секретар). Тражили су они помоћ да се подигне храм у тој сиромашној српској средини. Ту је живело око 400 православаца, а који су живели бедно: '''до скоро не имадосмо нити гробља'''. Покојнике су преносили у 14 километара удаљене Петриње. Многи верници дуго нису били у цркви, нити слушали литургију - били на путу одрођавања. У то време је ту намештен један домобрански пук, у којем је било много православаца. То је био разлог више да Сисак што пре добије српску цркву. За градњу цркве било је потребно око 3.000 ф., а њихови прилози су били далеко мањи.<ref>"Српски сион", Карловци 1894. године</ref>
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сисак