Сисак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 81:
На почетку овог раздобља Сисак је малено насеље, а становништво живи у дрвеним кућама типичног [[покупље|покупског]] стила градње, смештеним уз обалу Купе, која је први извор зараде, због луке, али и због сплаварења и риболова. Прва зидана грађевина, након зидања ''Старог града'' у 16. веку, сада је жупна црква св. Крижа, на месту где су некад завршавале јужне зидине старе Сисције и где је у римско доба био градски форум.
 
[[29. октобар|29. октобра]] [[1838]]. године [[Каптол (Загреб)|Каптол загребачки]] доноси документ којим Сисак постаје '''слободно трговиште''' са својим статутом, печатом и грбом. Већ од [[1828]]. године Сисак има и своју урбанистичку систематизацију која почива на регулаторној основи града што ју је израдио архитект Иван Фистровић. Тај је план предвиђао наставак раста града према растеру улица које су у темељу почивале на организацији улица древне Сисције. Стога ће и остаци Сисције остати закопани испод каснијег града, а до сазнања о њима долазиће се постепено приликом каснијих грађевинских радова. Фистровићев план улица предвиђа четири уздужне улице (север-југ), које прате обалу Купе. Без обзира на њихове касније називе, који су се мењали са политичким променама, Сишчани их увек зову једноставно Прва, Друга, Трећа и Четврта улица (бројећи од Купе). Ове су четири улице међусобно повезане помоћу више попречних улица.
 
Уз обалу Купе почињу да расту житни магацини, као и остале трговачке зграде, које ће битно одредити изглед и данашњег града. Трговци су се међусобно такмичили, не изгледом својих кућа, него изгледом и квалитетом градње магацина, па су постали готово статусни симбол. Тек ће се након тога мислити на изградњу градских палата, а граде их опет имућни трговци који су у свему имали одлучујућу улогу у граду. У јесен 1856. године градио се калдрмисани прилаз из града ка реци Сави. Своју робу довозили су на лађама трговци храном из Баната, која се товарила у већим местима. Ту је била понуда пшенице: бачке, бечејске, бечкеречке, панчевачке...<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1863.</ref>
 
Први дрвени мост на реци Купи изграђен је тек [[1862]]. године, а кад је преоптерећен прометом дотрајао, заменио га је [[1934]]. године зидани мост, који ће постати један од симбола града, а Сишчани ће га назвати ''Стари мост''. У време кад је бетон већ био у широкој употреби, овај је мост изграђен од традиционалних сисачких материјала, камена и опеке, па се истиче својим складним облицима.
 
Године [[1874]]. коначно су уједињени Цивилни и Војни Сисак под јединствену управу, а први градоначелник јединственог и отада слободног краљевског града био је угледни трговац Фрањо Ловрић. Кроз 25 година свога градоначелниковања постао је једно од најомиљенијих лица у граду, а Сисак је од трговачко-обртничког средишта успео да доведе до савременог изгледа и до контура које су у центру града и данас препознатљиве.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сисак