Мунара — разлика између измена

2.798 бајтова уклоњено ,  пре 11 месеци
нема резимеа измене
 
{{друга употреба|Минарет}}
{{Насељено место у Румунији
{{Infobox settlement
| назив = Мунара
<!--See the Table at Infobox Settlement for all fields and descriptions of usage-->
| изворно_име = Munar
<!-- Basic info ---------------->
| слика = Manastirea Bezdin.jpg
 
| опис_слике = Манастир Бездин
| name = Мунара
| округ = Арад
| other_name =
| општина = Секусић
| native_name = {{јез-рум|Munar}}
| надм висина = 97
| settlement_type = Насеље
| становништво = 490
 
| година становништво = 2011
<!-- images and maps ----------->
| поштански код = 317286
| image_skyline =
| позивни број = 0257
| image_alt =
| регистарска ознака = -{AR}-
| image_caption =
| гшир = 46.102778
| image_flag =
| гдуж = 21.019722
| flag_alt =
| image_seal =
| seal_alt =
| image_shield =
| shield_alt =
| etymology =
| nickname =
| motto =
| image_map =
| map_alt =
| map_caption =
| pushpin_map = Romania
| pushpin_map_alt = RO
| pushpin_label_position = bottom
| pushpin_mapsize = 250
| pushpin_map_caption = Локација у Румунији
| coordinates = {{coord|46|6|10|N|21|1|11|E|display=inline,title}}
| coordinates_footnotes =
 
<!-- Location ------------------>
| subdivision_type = [[Списак држава|Земља]]
| subdivision_name = {{flag|Румунија}}
| subdivision_type1 = [[Румунски окрузи|Округ]]
| subdivision_name1 = [[Арад (округ)|Арад]]
| subdivision_type2 = [[Списак градова у Румунији|Општина]]
| subdivision_name2 = [[Општина Секусић|Секусић]]
 
|<!-- Politics ----------------->
 
<!-- Area --------------------->
| area_footnotes =
| area_urban_footnotes =
| area_rural_footnotes =
| area_metro_footnotes =
| area_magnitude =
| area_note =
| area_water_percent =
| area_rank =
| area_blank1_title =
| area_blank2_title =
<!-- square kilometers -->
| area_total_km2 =
| area_land_km2 =
| area_water_km2 =
| area_urban_km2 =
| area_rural_km2 =
| area_metro_km2 =
| area_blank1_km2 =
| area_blank2_km2 =
 
<!-- Population ----------------------->
| population_as_of = 2013
| population_footnotes = <ref name = "Romania_yearbook_2011" >{{Romania_yearbook_2011}}</ref>
| population_note =
| population_total = 539
| population_density_km2 = auto
 
<!-- General information --------------->
| timezone = Источноевропско време
| utc_offset = +2
| timezone_DST = Источноевропско летње време
| utc_offset_DST = +3
| elevation_footnotes = <!--for references: use <ref> </ref> tags-->
| elevation_m = 97
| elevation_ft =
 
<!-- Area/postal codes & others -------->
| blank_name = [[SIRUTA|-{''SIRUTA''}- код]]
| blank_info =
| geocode = 672694
| postal_code_type = Поштански број
| postal_code =
| area_code_type =
| area_code =
| iso_code =
| website =
| footnotes =
 
}}
'''Мунара''' ({{јез-рум|Munar}}) селонасељено место је у [[Општина Секусић|општини Секусић]], која припада округу [[Арад (округ)|Арад]] у [[Румунија|Републици Румунији]]. Насеље је значајно по присутној [[Срби у Румунији|српској националној мањини у Румунији]].
 
У близини села налази се [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], манастир [[Манастир Бездин|Бездин]].
 
== Положај насеља ==
Село Мунара се налази у источном, [[Румунија|румунском]] [[Банат]]у, на 30 -{km}-км југозападно од града [[Арад]]а. Село се налази у [[Поморишје|Поморишју]], а сеоски атар је равничарског карактера. Име је турцизам, назив за торањ, а настао од турске речи [[минарет]], високом торњу уз џамију, са које мујезин позива муслиманске вернике на молитву.
 
== Историја Срба у месту ==
Мунара се још 1219. године помиње као "Вила Монор".<ref>Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: " Историјски и културни споменици Срба у румунском Банату", Темишвар 2008. године</ref> А године 1448. оно се зове Мунар и посед је српског спахије [[Милош Белмужевић|Милоша Белмужевића]]. Женидбом и поклоном од угарског краља великашвеликаши [[Јакшићи]] су добили коначно 1529. године цео посед Мунару. Тих година 1539. поред села почела је градња православног манастира Бездина, као по предању задужбине деспота српских Јакшића. Између 1553-15561553—1556. у делу Мунаре свој замак је саградио великаш [[Никола Цреповић]]. Други део је 1572. године држао Димитрије Овчаревић посвећен сточарству - овцама. О селу је одувек тј. од средине 16. века бригу водило манастирско братство Бездина. Према попису манастира Бездина из 1771. године, у прњавору Мунари било је читаво једно домаћинство, са неколико штала, шупе и три котарке за кукуруз. Манастир је 1781. године откупио за 9009 ф. пустаре Мунару и Бездин.<ref>Стеван Бугарски, Љубомир Степанов: "Манастир Бездин", Темишвар 1999. године</ref> Ту се налазила у Мунари њихова пивара и палинара који су давани у аренду. За време настојатеља [[Платон Атанацковић|Платона Атанацковића]] (1834-18391834—1839) ту је подигнут и леп стан за арендатора, који пре није постојао. <ref>"Сербске народне новине", Пешта 24. маја 1842. године</ref>
 
У селу које је било прњавор оближњег манастира Бездина, одувек је било мало Срба становника. [[Јоаким Вујић]] је 1839. године у свом "Путешествију" напоменуо за Мунару - "једно село у којем се налази 75 домова, чији су житељи пре били све Срби, а сада се [[Румунизација|повлашили]], изгубили свој корењи српски језик, па сада влашки беседе."<ref>Јоаким Вујић: "Путешествија по Унгарији, Валахији, Молдавији, Бесарабији, Херсону и Криму", Београд 1845. године</ref> Мунара је 1854. године имала 602 становника и атар од 3259 јутара. Тако је 1900. године било само 65 душа, а огромну већину су чинили Румуни. Без школе и цркве они су се знатно порумунили. У месту није било српске цркве, па су мештани долазили у манастир Бездин на службу. Прву богомољу су створили манастирски калуђери 1923. године, када су преуредили бивши ишпански стан за капелу. Та импровизована црква била је посвећена Св. великомученику Георгију. Тој згради је тек 1957. године додат торањ, у којем висе три звона. Темпло је обична дашчана оплата, преграда. Двери су пренете из цркве у [[Торња|Торњи]]. Престоне иконе је осликао прота [[Драгутин Остојић]]. Ту се налазе и неке иконе настале копирањем оних са манастирског иконостаса, дело иконописца [[Алексе Свиленгаћанина|Алекса Свиленгаћанин]].
 
Године 1905. Мунара је мала општина у Новоарадском срезу. Ту живи 634 становника у 112 домова; њих 68 душа су православни Срби. У атару те општине налазила се и пустара српског православног манастира Бездина са 139 душа.<ref>Мата Косовац, наведено дело</ref>
 
Ранија школа у којој се радило на српском и румунском језику је била 1877. године подржављена. Њу је у своје време (пре 1839) ту подигао као лепу школску зграду са удобним учитељским станом, игуман манастира Бездина Платон Атанацковић. По објављеном конкурсу из априла 1867. године види се да је понуђена плата сеоском учитељу 42 ф. годишње у новцу од месне општине, затим манастир дотира 10 ф. 50 крајцара, фртаљ (четвртина) ланца врта, 50 фунти соли, и толико и сланине, осам фунти свећа, два хвата дрва и стан. Језик учевни је српски и романски.<ref>"Школски лист", Сомбор 1867. године</ref> Учитељ у мунарској народној школи био је 1868. године Валтазар Васиљевић. Требало је да положи учитељски испит у Сомбору да би био сталан.<ref>"Школски лист", Карловци 1868. године</ref> Село је дуго било без школе, па је манастир Бездин од својих средстава опет отворио ту, нову српску вероисповедну школу 1902. године, у једној приватној кући.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref> Највише заслуга за куповину зграде за нову школу 1903. године имао је архимандрит манастира Бездина, Исак Дошен.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1903. године</ref> Манастирска управа је давала огласе и примала српске учитеље на рад, а плата је код сваког конкурса подизана да би понуда била примамљивија. Учитељ 1905. године био је Бранко Николић. Расписан је 1906. године стечај за упражњено место учитеља у српској вероисповедној школи у Мунари. Годишња плата је износила 1000 к и приде још 80 к за пофторну школу, 20 к за писаћи паушал те у натури - стан са баштом и огревом. Предност су имали ожењени учитељи, јер је постојала могућност да се њиховој жени повери да предају женски ручни рад, уз примерену награду. Учитељ ради по Школској уредби од 1872. године и дужан је да поји у цркви.<ref>"Школски лист", Сомбор 1907. године</ref> У новој српској вероисповедној школи радили су тих година: привремена учитељица Александра Радишић (1907), такође привремени учитељ Миленко Јегдић (1907) па стални учитељ Бранко Николић (1908-1911).
 
Да би оснажили економски положај малобројних Срба у Мунари и околини, манастирски оци су узели манастирску земљу коју су дотад арендирали Јевреји, и понудили 1905. године Српским земљорадничким задругама (која је била и у Мунари) да је под повољнијим условима обрађују. Та задруга је имала капитал од 1852 к, а водили су је тада: председник Аврам Балан и пословођа Гедеон Бођин.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године</ref>
| 3 (0,6%)
|}
 
== Образовање ==
Ранија школа у којој се радило на српском и румунском језику је била 1877. године подржављена. Њу је у своје време (пре 1839) ту подигао као лепу школску зграду са удобним учитељским станом, игуман манастира Бездина Платон Атанацковић. По објављеном конкурсу из априла 1867. године види се да је понуђена плата сеоском учитељу 42 ф. годишње у новцу од месне општине, затим манастир дотира 10 ф. 50 крајцара, фртаљ (четвртина) ланца врта, 50 фунти соли, и толико и сланине, осам фунти свећа, два хвата дрва и стан. Језик учевни је српски и романски.<ref>"Школски лист", Сомбор 1867. године</ref> Учитељ у мунарској народној школи био је 1868. године Валтазар Васиљевић. Требало је да положи учитељски испит у [[Сомбор]]у да би био сталан.<ref>"Школски лист", Карловци 1868. године</ref> Село је дуго било без школе, па је манастир Бездин од својих средстава опет отворио ту, нову српску вероисповедну школу 1902. године, у једној приватној кући.<ref>"Српски сион", Карловци 1902. године</ref> Највише заслуга за куповину зграде за нову школу 1903. године имао је архимандрит манастира Бездина, Исак Дошен.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1903. године</ref> Манастирска управа је давала огласе и примала српске учитеље на рад, а плата је код сваког конкурса подизана да би понуда била примамљивија. Учитељ 1905. године био је Бранко Николић. Расписан је 1906. године стечај за упражњено место учитеља у српској вероисповедној школи у Мунари. Годишња плата је износила 1000 к и приде још 80 к за пофторну школу, 20 к за писаћи паушал те у натури - стан са баштом и огревом. Предност су имали ожењени учитељи, јер је постојала могућност да се њиховој жени повери да предају женски ручни рад, уз примерену награду. Учитељ ради по Школској уредби од 1872. године и дужан је да поји у цркви.<ref>"Школски лист", Сомбор 1907. године</ref> У новој српској вероисповедној школи радили су тих година: привремена учитељица Александра Радишић (1907), такође привремени учитељ Миленко Јегдић (1907) па стални учитељ Бранко Николић (1908—1911).
 
== Види још ==
* [[Манастир Бездин]]
* [[Срби у Румунији]]
* [[Банат]]
* [[Поморишје]]
 
== Референце ==
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Munar, Arad}}
* [http://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_srbi_ro.html Срби у Румунији од раног средњег века до данашњег времена] (српски језик)
* [http://www.primariasecusigiuar.ro/ Comuna Secusigiu] {{ро}}
* [http://www.kia.hu/konyvtar/erdely/erd2002.htm Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002.] (мађарски језик)
* [http://www.kia.hu/konyvtar/erdely/erd2002.htm Етничка слика насеља хабзбуршког дела Румуније 1880-2002.] {{ху}}
 
[[Категорија:Општина Секусић]]
[[Категорија:Насеља са српском мањином у Румунији]]
[[Категорија:Насељена места у Румунији]]