Сисак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 117:
== Културна историја Срба у Сиску ==
Срби у Сиску оставили су у прошлости града спомен о себи кроз трговање и пренумерацију српских књига и листова. Још 1829. године пренумеранти српске књиге (ћириличне!) била су у Петрињи, два "Благородна господара". Били су то Симеон Маливук и Василије Кавић из Сиска.<ref>Јевта Поповић: "Разна дјела Јевте Поповића", Будим 1829.</ref> Трговац из Сиска Симеон Миловук прибавља 1830. године у Петрињи, где је претплатнички пункт, један
Срби у Сиску нису дуго имали своју достојну православну богомољу; годинама је деловао Одбор за градњу. Он се помиње 1885. године<ref>"Застава", Нови Сад 1885. године</ref>, а прошло је још десет година без помака. Године 1894. обратили су се српској јавности, чланови Одбора за градњу српске православне цркве у Сиску, Живко Пејаковић председник и Јован Селенић тајник (секретар). Тражили су они помоћ да се подигне храм у тој сиромашној српској средини. Ту је живело око 400 православаца, а који су живели бедно: ''до скоро не имадосмо нити гробља''. Покојнике су преносили у 14 километара удаљене Петриње. Многи верници дуго нису били у цркви, нити слушали литургију - били на путу одрођавања. У то време је ту намештен један домобрански пук, у којем је било много православаца. То је био разлог више да Сисак што пре добије српску цркву. За градњу цркве било је потребно око 3.000 ф., а њихови прилози су били далеко мањи.<ref>"Српски сион", Карловци 1894. године</ref>
|