Петриња — разлика између измена

804 бајта додата ,  пре 10 месеци
м
нема резимеа измене
м (Исправљање координата)
м
 
Нову локацију Петриња добија [[1592]]. године изградњом турског утврђења на ушћу Петрињчице у Купу. Утврђење је требало да послужи Турцима у освајању [[Сисак|Сиска]], [[Turopolje|Туропоља]] и [[Загреб]]а. Током времена у Петрињу се досељава све више занатлија и трговаца и тада почиње бржи привредни развитак града. Петриња је у саставу [[Илирске провинције|Наполеонове Илирије]] од [[1809]]. до [[1813]]. године када град постаје значајно трговачко и саобраћајно средиште, а на војном полигону [[француска]] војска сади велелепне липе које и данас свједоче о том историјском тренутку.
 
Културни летопис Срба у Петрињи исписују читаоци књига и листова. Године 1814. узело је неколико њих једну мудру књигу преведени на српски језик. Претплатили су се из Петриње: Симон Кавић купец, Јован от Кунић, Василије Кнежевић, Јован Тодоровић и Петар Чакоје.<ref>Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод, Беч 1814. године</ref> Вуков српски речник доспео је 1818. године до петрињских читалаца Срба. Купили су свој егземплар мештани: Петар Чакое трговац и Симеун Живковић учитељ.<ref>Вук Ст. Карацић: "Српски рјечник...", Беч 1818. године</ref>
 
Петриња је у саставу [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]], а [[Аустро-угарска нагодба|нагодбом]] [[1867]]. године, улази у састав [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Краљевине Угарске]], а укидањем Војне крајине улази у састав аутономне области [[Хрватска]] и [[Славонија]], која је све до распада монархије била провинција са територијалном аутономијом (није представљала искључиво Хрватски национални ентитет) у саставу Краљевине Угарске са сопственим Сабором у [[Загреб]]у, који је доносио одређене самосталне одлуке и уредбе о аутономном животу, али је врховна реч припадала Угарској скупштини у [[Пешта|Пешти]]. По распаду Хабзбуршке Монархије, Петриња је ушла у састав ([[Краљевина Југославија|Краљевина Срба Хрвата и Словенаца]]), [[Краљевина Југославија]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија]]). Петриња је била у саставу [[Република Српска Крајина|Републике Српске Крајине]] од распада Југославије 1991. године до августа 1995. Упркос жилавом и снажном отпору [[Српска војска Крајине|СВК]] пред улазом у град током [[Операција Олуја|агресије на РСК]], [[6. август]]а [[1995]]. године хрватска војска заузела је Петрињу протеравајући већинско српско становништво у граду и околини. Након тога Петриња је ушла у састав Сисачко - мословачке жупаније и Републике Хрватске.
 
У петрињском срезу порушене су цркве у Брђанима, Кињачи, Тремушњаку, Шушњару, Петрињцима, Старом Селу, Думачи, Градуси, Великој Градуси, Свиници, Четвртковцуи Петрињи.<ref>Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. [[Драгослав Страњаковић]], Горњи Милановац Дечје новине (1991). p. 174</ref>
 
== Срби у Петрињи ==
Културни летопис Срба у Петрињи исписују читаоци књига и листова. Године 1814. узело је неколико њих једну мудру књигу преведени на српски језик. Претплатили су се из Петриње: Симон Кавић купец, Јован от Кунић, Василије Кнежевић, Јован Тодоровић и Петар Чакоје.<ref>Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод, Беч 1814. године</ref> Вуков српски речник доспео је 1818. године до петрињских читалаца Срба. Купили су свој егземплар мештани: Петар Чакое трговац и Симеун Живковић учитељ.<ref>Вук Ст. КарацићКараџић: "Српски рјечник...", Беч 1818. године</ref>
 
Почетком 20. века Петриња је велика православна парохија којој припадају као филијале околна места: град Сисак, Гора, Цапраг, Галдово, Прашно, Будичина, Цепелић, Дренчина, Небојан, Глинска Пољана, Мокрице, Слана, Палањак, Ријечица, Церје и Жунци. У Петрињи тада има 240 српских домова са 1686 православних душа. Од јавних здања ту је православна црква посвећена Св. Спиридону чудотворцу из 1875. године и једна српска народна школа.
 
== Становништво ==