Петриња — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 59:
Културни летопис Срба у Петрињи исписују читаоци књига и листова. Године 1814. узело је неколико њих једну мудру књигу преведени на српски језик. Претплатили су се из Петриње: Симон Кавић купец, Јован от Кунић, Василије Кнежевић, Јован Тодоровић и Петар Чакоје.<ref>Стефан Живковић: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод, Беч 1814. године</ref> Вуков српски речник доспео је 1818. године до петрињских читалаца Срба. Купили су свој егземплар мештани: Петар Чакое трговац и Симеун Живковић учитељ.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српски рјечник...", Беч 1818. године</ref>
Почетком 20. века Петриња је велика православна парохија којој припадају као филијале околна места: град Сисак, Гора, Цапраг, Галдово, Прашно, Будичина, Цепелић, Дренчина, Небојан, Глинска Пољана, Мокрице, Слана, Палањак, Ријечица, Церје и Жунци. У Петрињи тада има 240 српских домова са 1686 православних душа.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.</ref> Срби поседују 2112 кј. земље. Од јавних здања ту је православна црква посвећена Св. Спиридону чудотворцу из 1875. године и једна српска народна школа. Православни имају чак пет гробаља. Парохија је прве платежне класе са једним свештеником, који ужива парохијски дом, а од државе прима накнаду уместо сесије земље. Парох је поп Радомир Пајић (рукоп. 1888), а председнк Црквене општине др Душан Пелеш. Православно парохијско звање је основано 1784. године а цквене матице се воде од 1785. године. Народну основну школу похађа 69 ђака, а пофторну иде још 23. Учитељ је Светозар Вукашиновић родом из Великог Будмира, завршио је Сомборску препарандију и у месту ради последњих 14 година.
== Становништво ==
| |||