Манастир Добрун — разлика између измена

| јурисдикцијанадлештво = [[Српска православна црква]]

| епархијавладичанство = [[Митрополија дабробосанска]]

Манастир се налази у близини [[Вишеград]]а, на реци [[Рзав]]. Ово је један од најстаријих манастира на просторима данашње [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]].<ref name="Политика">Политика, издање од 6. јануара 2008. године [http://www.politika.rs/detaljno.php?nid=53121 (издање на интернету)]{{Мртва веза|date=08. 2018. | bot = InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}, Приступљено 12. 4. 2013.</ref> Тренутно (јануар 2008) је [[игуманнадстојатељ]] манастира отац Калистрат.<ref name="Политика"/>

У стенамастијенама изнад манастира се налази [[пећина]] чији је улаз некада био озидан сигом. У њој су живели испосници који су у манастир силазили само за времевријеме великих празника<ref name="ТОВ"/>.

== ИсторијаПрошлост ==

Према изворима који тврде да је манастир настао за времевријеме владавине [[стефан Душан|цара Душана]] манастир је основао жупан [[Прибил]]. На северномсјеверном зиду припрате и данас се налазе сачувани портрети краља Душана, жене му Јелене и сина им Уроша из 1343.<ref>С. Радојчић, ''Портрети српских владара у Средњем векувијеку'', Београд 1996.</ref> године. Жупан Прибил је поред жупанског двора у тврђави између [[1340]]. и [[1343]]. године саградио и манастир. Манастирска [[Црква (грађевина)|црква]] је била скромна, зидана је од [[камен]]а и сиге, имала је облик једнобродне засведене [[базилика|базилике]] без куполе. Храм су живописали врсни [[зограф]]и из јужне [[Србија|Србије]]. Постоје и извори који тврде да је манастир настао за времевријеме владавине цара [[стефан Душан|Душана]] када је у Добруну дужност чувара тог деладјела западне границе српске државе вршио жупан Прибил<ref name="Митрополија">[http://www.mitropolijadabrobosanska.org/sematizam/manastiri+.php?category=6 Страница о манастиру] {{Wayback|url=http://www.mitropolijadabrobosanska.org/sematizam/manastiri+.php?category=6 |date=20070729214135 }} на званичномзваничној сајтустраници митрополије Дабробосанске</ref>.

ПослеПослије монашења жупана Прибила (монашко име Варнава) наслеђујунасљеђују га синови прво Стефан а потом Петар, који је дозидао спољну припрату и ризницу са севернесјеверне стране и живописао их [[1383]]. године.<ref>Љубомир Стојановић: "Стари српски записи и натписи", Београд 1902. године</ref> "Дјебр - Дабар - Добрун" са црквом посвећеном празнику Успењу Пресвете Богородице је задужбина Петра жупана. То је била најстарија столица дабро-босанских митрополита, а налазио се поред рекеријеке Рзава.<ref>"Застава", Нови Сад 1883. године</ref> У времевријеме жупана Петра у Добруну је било око 720 монаха. Под утицајем босанских властелина Радиновића и Павловића, који су столовали у Вишеграду, повлачи се жупан Петар и по примерупримјеру свога оца замонашио се под именом Јован.

Добрун је пао под [[Турци|Турке]] [[1462]]. године. Према сачуваној легенди, освојен је издајом. Један српски слуга открио је Турцима да су из Добруна отишли сватови по младу у [[Пријепоље]]. Турци су сачекали сватове у повратку иза [[Бијела Брда|Бијелих Брда]], побили их, преобукли се у сватове, ушли у град Добрун и заузели га. Том приликом разрушили су град док је манастир оштећен. Млађи монаси су се разбежали по неприступачним испосницама широм добрунске области док су у манастиру остали само старији. ПослеПослије смрти ових монахаинока манастирска црква је отварана само о великим празницима док манастирбогомоља није порушен и потпуно запустеозапустио.

Манастир у [[16. век|XVI16. векувијеку]] обнављају [[монаштво|монасииноци]], који су након напуштања добрунског манастира основали метох у месту Ваган. Турци су га поново порушили крајем [[17. век|XVII17. векавијек]]а, а монаси су се разбежалиразбјежали по старим испосницама. Народ добрунског краја је поново обновио је манастир крајем [[18. век|XVIII18. векавек]]а. Ипак у манастиру није било монаха па се служило три пута годишње: на [[Божић]], [[Ускрс|Васкрс]] и на [[Духови (празник)|Духове]].

Устанак у [[Босна|Босни]] и [[Херцеговина|Херцеговини]] [[1875]]. године Турци су казнили рушењем великог броја светиња међу којима и манастира Добруна. [[Берлински конгрес|Берлинским конгресом]] [[1878]]. године [[Босна]] је добила новог господара, уместо Турске, Босну су окупирали [[Аустроугарска|Аустроугари]]. Захваљујући митрополитунадвладици Сави Косановићу, народу добрунског краја и помоћи баронесе Вилхелмине Николић манастир Добрун је [[1884]]. године поново обновљен. Обновљена је првобитна црква жупана Прибила, али не и припрата и ризница жупана Петра.

Током [[Први светски рат|Првог светскогсвјетског рата]] манастирбогомоља је поново страдаострадала. Са обнављањем се почело [[1921]]. године. Приликом обнове прекречен је ктиторски натпис изнад надвратника на улазу у нартекс, а старе фреске у засведеном трему покривене су новим слојем живописа. Нова несрећа задесила је манастир у [[Други светски рат|Другом светскомсвјетском рату]]. [[НемциНијемци]] су цркву користили као магацин за [[мина|мине]], које су јануара [[1945]]. године активирали и разорили манастир до темеља. Ово је било најтеже разарање манастира. Остали су само припрата и звоник.

За годину дана народ је поново обновио манастирску цркву, која је освећена у недељунедјељу по [[Митровдан]]у [[1946]]. године.

Године [[1994]], након 250 година, одлуком [[Николај Мрђа|митрополита Дабробосанског Николаја]] манастирбогомоља је поново насељеннасељена монасимаиноцима.

Године [[2004]], када је обележенообиљежено 200 година од подизања [[Први српски устанак|Првог српског устанка]], манастирском комплексу су додати нови објекти<ref name="Политика"/>. Међу тим објектима налази се и Карађорђев конак у коме је, на првом спратубоју смештенсмјештен Музеј Првог српског устанка, док се на другом спратубоју налази музеј дабробосанских митрополита у коме је приказанприказана историјатповијест ове митрополије. У саставу музеја дабробосанских митрополита се налази и мала капела која је посвећена [[андрија Првозвани|светом апостолу Андреју Првозваном]], крсној слави краљевске породице [[Карађорђевићи|Карађорђевић]]<ref name="Политика"/>.

Године 2004. је на стенистијени поред великог белог крста, изнад манастирске порте постављен споменик [[Карађорђе Петровић|Карађорђу]]<ref name="Политика"/>. Исте године је познати добротвор и пословни човекчовјек из Чикага [[Слободан Павловић (привредник)|Слободан Павловић]] финансирао изградњу пешачкогпјешачког моста преко реке Рзав.

У току је и оправљање старе цркве Успења пресвете Богородице<ref name="Политика"/>. У ископинама испод цркве су пронађени остаци фресака из средњег векавијека, керамике, као и аустроугарски метални новац. Такође је у ископинама откривено и преко два квадратна метра деловадјелова фресака, које су највероватнијенајвјеројатније затрпане након експлозије коју су изазвали немачкињемачки војници 1945. године. Археолози су такође открили више људских посмртних остатака и један цеоцио гроб, што указује на то да су се овдеовдје у прошлости сахрањивали црквени великодостојници, као и ктитори<ref name="Политика"/>.

== ГалеријаСлике ==

== РеференцеИзвори ==

[[Категорија:Манастири Митрополије дабробосанске|Успења Пресвете Богородице у ДобрунуДобрун]]

[[Категорија:Српски православни манастири у Републици Српској|Добрун]]

[[Категорија:Непокретна културна добра Републике Српске|Добрун]]