Манастир Ђурђеви ступови — разлика између измена

м
Правописне измене
м (Правописне измене)
[[Датотека:Djurdjevi stupovi-Maketa03.JPG|мини|десно|200п|Макета манастира у манастирском музеју]]
[[Датотека:Tabla na zidu - Ulaz u manastir Stupove.JPG|мини|десно|200п|Плоча на улазу која обавештава да је манастир под заштитом државе]]
'''Ђурђеви ступови''' су [[манастир]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], посвећен [[свети Георгије|светомСветом Ђорђу]] који се налази на брду изнад [[Нови Пазар|Новог Пазара]], у [[Стари Рас|Старом Расу]]. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских манастира.<ref name="Ступови">[http://www.djurdjevistupovi.org.yu/main.htm -{www.djurdjevistupovi.org}-] {{Wayback|url=http://www.djurdjevistupovi.org.yu/main.htm |date=20070227123624 }}, Приступљено 8. 4. 2013.</ref> Манастир је подигао велики жупан [[Стефан Немања]] у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена [[1171]]. године)<ref name="Ступови"/>, а црква је осликана око [[1175]]. године<ref name="Ступови"/>. Манастир је уврштен у [[светска баштина|светску културну баштину]] и под заштитом је [[Унеско|УНЕСКО-а]]<ref name="Ступови"/>. Манастир постоји већ преко 845 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен<ref name="Ступови"/>. У манастиру живe 4 монаха и 2 искушеника.
 
О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве [[свети Георгије|светогСветог Ђорђа]] са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру - ''Ђурђеви ступови''. Слично архитектонско решење, прилично необично за православне цркве [[Балкан]]а, има још само доста мања [[Богородичина црква у Доњој Каменици]], у којој су, међутим, оба предња торња сачувана.
 
'''Ступ'''-Представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле, или црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били део властелинске резерве,обрађиван бесплатним радом зависног становништва.
Манастир је подигао велики жупан [[Стефан Немања]] у првим годинама после ступања на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године)<ref name="Ступови"/>, а црква је осликана око 1175. године<ref name="Ступови"/>.
 
По писању биографа Стефана Немање, његовог сина [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]], манастир је настао тако што се Немања, док је био затворен у једној [[пећина|пећини]], заветовао да ће изградити манастир посвећен светомСветом Ђорђу<ref name="Ступови"/>.
 
[[Игуман]] манастира Светог Ђорђа је имао истакнуто место у животу [[Црква (грађевина)|цркве]] а сам манастир је спадао у краљевске манастире у [[13. век|тринаестом веку]]. Манастир је изграђен на крунским поседима династије [[Немањићи|Немањића]] и располагао је знатним властелинством<ref name="Ступови"/>.
 
Други ктитор манастира био је [[стефан Драгутин|краљ Драгутин]] који је доградио манастирску цркву и осликао њену [[нартекс|припрату]]. Он је из [[Срем]]а, где је живео, пренет у манастир светогСветог Ђорђа и ту [[сахрана|сахрањен]] [[1316]]. године. Манастир Ђурђеви ступови је запустео [[1689]]. године, након Аустро-турског рата, када је последњих 16 [[монаштво|монаха]] који су чинили братство напустили манастир и пред [[Турци]]ма побегли на север. Током наредна два века Ђурђеви ступови су постали рушевина коју су ратови још више разарали<ref name="Ступови"/>.
 
У другој половини [[20. век|двадесетог века]] почели су радови на истраживању и обнови манастира. Археолошки и рестаураторски радови вођени су између [[1960]]. и [[1982]]. године у оквиру великог пројекта везаног за [[Стари Рас]] и [[Манастир Сопоћани|Сопоћане]], који су скупа од [[1979]]. године уврштени у [[Унеско|УНЕСКОвуУнескову]] листу светске културне и природне баштине.
 
== Архитектура ==
[[Датотека:Djurdjevi stupovi03.JPG|мини|десно|200п|Манастирски конак]]
[[Датотека:Djurdjevi stupovi-Muzej06.JPG|мини|десно|200п|Унутрашњост музеја - експонати]]
Ступови су изграђени карактеристичним стилом који представља јединствену синтезу две градитељске концепције средњега века, [[византијско царство|византијске]] [[архитектура|архитектуре]] на Истоку и романске архитектуре на Западу. Црква светогСветог Ђорђа има важно место у формирању ове архитектуре, познате под називом [[Рашки стил|Рашка школа]], као грађевина којом започиње ова стваралачка епоха у архитектури средњовековне [[Србија|Србије]]<ref name="Ступови"/>.
 
Ђурђеви Ступови су грађевина са низом архитектонских и градитељских иновација у градитељству тог времена. Ту спадају карактеристичне куле - ступови, бочни [[вестибили]], елипсаста [[купола]], неправилан облик [[олтар]]ског простора као и специфично решење централног куполног простора цркве<ref name="Ступови"/>.
Од првобитног живописа у цркви је остало веома мало трагова. Међутим о њему се зна преко старих [[фотографија]] које су настале између два светска рата, као и из првих истраживања (Н. Л. Окуњев). После [[Други светски рат|Другог светског рата]] један део декорације и [[фреска|фресака]] је скинут са зидова и пренет у Народни музеј у [[Београд]]у<ref name="Ступови"/>.
 
У полукалоти се налазио [[Исус|Исус Христос]] Сведржитељ окружен [[анђео|анђелима]]. Зидне површине куполе биле су осликане фигурама пророка [[Илија (пророк)|Илије]], [[Јелисеј (пророк)|Јелисеја]], [[Данило (пророк)|Данила]] и Захарија Млађег, док су изнад пророка Данила били [[светиСвети Азарије]] и [[Ананија]]<ref name="Ступови"/>. На западном пару пандатифа налазили су се свети јеванђелисти [[Лука Јеванђелиста|Лука]] и [[Марко Јеванђелиста|Марко]], између њих [[светаСвета Керамида]], а на јужној и северној страни овог прстена били су медаљони са анђелима. Горња и средња зона посвећене су великим празницима и сценама Христових страдања: [[Сретење Господње|Сретење]], [[Крштење Исуса Христа|Крштење]], [[Духови (празник)|Духови]], [[Васкрсење Лазара]], [[Цвети]], [[Преображење Господње|Преображење]], [[Издајство Јудино]], [[Велика Госпојина|Успење Пресвете Богородице]], [[Распеће]] и вероватно, Оплакивање. У доњој зони су били свети ратници и попрсја [[светац|светитеља]]. На потрбушју лука пролаза из наоса у припрату, у посебним оквирима су се налазили [[светиСвети Пров]], [[светиСвети Тарах|Тарах]] и [[Андроник Панонски|Андроник]] а испод њих свети [[Свети Петар|Петар]] и [[Апостол Павле|Павле]]<ref name="Ступови"/>.
 
== Конак ==
# од 1999. године до данас
 
Године 1960. Народни музеј у Београду је започео систематска истраживања ђурђевихЂурђевих Ступоваступова, а 1960, 1961. и 1962. године већи део манастирског комплекса је рашчишћен и откривени су остаци манастирских грађевина.
Године 1964. [[Републички завод за заштиту споменика]] је извео заштитне радове на капели краља Драгутина, укључујући [[археологија|археолошка]] истраживања и чишћење живописа.
 
Године 1999. започета је обнова манастирског конака. Приземни делови конака су обновљени старом техником зидања у камену, док је спратни део такође од камена, али са сигом на унутрашњој страни дворишта, како би се означио нови део конака, који само прати основни облик старих конака, али не представља и њихову рестаурацију. Конак је сада потпуно обновљен и у њему живи 7 монаха и искушеника. Тренутно се прикупљају средства за потпуно обнављање и реконструисање цркве Светог Георгија и њених кула ступова у њиховој пуној висини<ref name="Ступови"/>.
 
Потпуна обнова манастира почела је на пролеће [[2001]]. године са благословом Његовог Преосвештенствапреосвештенства Владикевладике рашко-призренског и косовско-метохијског [[Артемије Радосављевић|Артемија]]. Пројекат комплетне обнове манастира још увек је, међутим, далеко од завршетка. Тренутно се прикупљају средства и ради пројекат комплетне обнове цркве и кула/ступова [[Свети Георгије|Светог Ђорђа]].
 
Обнављање кула није урађено јер не постоје поуздани подаци о њиховој ранијој висини и начину завршетка.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:625827-Strah-od-Uneska-zaustavio-zidanje-Stupova Страх од Унеска зауставио зидање Ступова („Вечерње новости”, 19. септембар 2016)]</ref>
184

измене