Палата Реуниона (Београд) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 20:
|Веб=http://beogradskonasledje.rs/
|Емајл=office@belgradeheritage.com
| гширина =
| гдужина =
}}
'''Палата „Реуниона”''' ''(Riunione Adriatica di Sicurtà)'' је највиши и урбанистички најнаметљивијим објект на данашњем Тргу Републике у централном језгру Београда, који административно припада [[Градска општина Стари град (Београд)|градској општини Стари град]]. Подигнут између два светска рата, за потребе тршћанског Јадранског осигуравајућег друштва, она и данас, поред бројних супротстављених ставовова о њеном изгледу, скоро један век мења власнике и кориснике, али и дање остаје препознатљиво здање на многим фотографијама са [[Трг републике (Београд)|Трга Републике]].<ref>Стефановић, Н. Н. 2013 ''Палата Риунионе: једна кућа – једна прича'', Политика 12. 7. 2013 (додатак Моја кућа, 3).</ref>
== Називи ==
Палата тршћанског Јадранског осигуравајућег друштва — ''Riunione Adriatica di Sicurtà'' — Палата „Реуниона“ — Палата „Истра“.
Ред 50:
Планови за њено зидање, завршени августа 1929, одобрени су већ септембра исте године, уз одређене измене априла 1930. године. Грађење темеља започето је 5. септембра 1929, док је зидање окончано 10. априла 1931. године. Цена планираних радова од три милиона динара, која је наведена у архивској документацији, због петомесечног прекорачења извођачког рока знатно је увећана.<ref name="1." />
 
„Реуниона“ је прва оштећења претрпела у протестима 27. марта 1941. године, када је нападнута од демонстрана због потписивања Тројног пакта, пошто је њен део био у закупу немачког трговинског представништва, у коме је смештен тајни шпијунски пункт. Следило је убрзо друго оштећење „Реуниона“ када је палата девастирана и у нацистичком бомбардовању Београда почетком априла 1941. Ова оштећења су заједно са променом намене зграде, по ослобођењу Београда након Другог светског рата санирана.<ref>Станић, Б. 2002–2003 Слике дејстава на Београд, Годишњак града Београда (Београд) XLIX–L: стр. 96</ref>.
 
== Архитектонски изглед палате ==
[[Датотека:"Reuniona" Palace.IMG 0401.jpg|250п|мини|Палату карактеристерише пластички богато декорисан плашт, изведен у форми масивне мултифункционалне осмоспратнице.<ref name="1." />]]
[[Датотека:"Reuniona" Palace.IMG 0399.jpg|250px250п|мини|Западним калканским зидом и горњим постројењем палата је 1961. повезана у хомогену градитељску целину са Спољнотрговинском комором архитекте Иве Куртовића, ''непримереног изгледа ери тадашњег догматског модернизма''.<ref name="Vuković" />]]
Палата „Реунионе“ је изграђена без заобљеног угла и куле на врху, и својствена је мадридској „Реуниони“, ''чиме је пропуштена прилика да амбијент главног београдског трга добије на живости и пластицитету, односно да се благим заобљавањем његовог ободног крила ублажи крутост симетрично нанизаних волумена.<ref name="1." />''
 
Ред 64:
* Просечна квадратура собе, у моменту градње, износила је 25 m, а висина 3,60 m.<ref name="1." />
;Фасада
Репрезентативност фасаде огледа се у њеној обложености скупим материјалима – гранитом, жућкастим полираним мермером и вештачким каменом. Репрезентативност допуњуји и ренесансне традиције, на фасади са прозорским пољима ''усађеним у средишта квадратних прочелних травеја, међусобно одељена пластички обрађеним лезенама, које се у зони завршног венца претварају у пиластре са капителима оштрог пресека. У духу деко естетике, тракаста зидна поља између прозора мезанина пластички су двострано усечена, док је обухватни завршни парапетни венац ефектно искошен.<ref name="1." />''
;Унутрашњост и кров
Степенице су унутар палате покривене белим мермером (као и степеништа и ходници), док су прозори и врата израђени од храстовине. Кров и мансарда су покривени бакром.
;Спајање са суседном зградом 1961.
Од 1961. године, палата је западним калканским зидом и горњим постројењем повезана у хомогену градитељску целину са Спољнотрговинском комором архитекте Иве Куртовића, ''непримереног изгледа ери тадашњег догматског модернизма''.<ref name="Vuković" >Vuković, S. 1962 Zgrada Spoljnotrgovinske komore u Beogradu, Arhitektura urbanizam (Beograd) 16: 12–14.</ref><ref>Милашиновић Марић, Д. 2002 Водич кроз модерну архитектуру Београда, Београд: Друштво архитеката. стр.29</ref><ref>Брдар, В. 2011 Иво Куртовић, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, стр. 117–124</ref>
 
== Види још ==
* [[Иван Белић]]
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
== Литература ==