Војнић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 22:
 
== Историја ==
На простору општине Војнић још у [[средњи век|средњем веку]] постојала је општина [[Коларић]] у којој су сви становници били слободни сељаци. Титулу им је подарио [[Краљевина Угарска (1000—1526)|угарски]] краљ [[Бела IV]]. Од настанка градића Војнића за време [[Османско царство|турских]] ратова, Војнић улази у састав [[Војна крајина|Војне крајине]]. Имао је улогу одбрамбеног града према [[Босна|Босни]] којег су населили [[Срби]] у [[17. век|17. вијеку]].
 
Јача насељавања подручја Војнића извршена су у време трећег рата [[Аустрија|Аустрије]] с Турском, када је после [[Београдски мир|Београдског мира]] ([[1739]]) Аустрија изгубила предијеле с десне стране [[Уна|Уне]]. Тада се велики број српских породица преселио у [[Банија|Банију]], али их је доста стигло и у предио Војнића.
 
Почетком 20. века Војнић је село са православном парохијом у Будаштанском протопрезвирату, коју чине и друга околна места: Јурга, Радоња, Кључар, Криваја, кокирево, Живковић Коса и Кнежевић Коса. Парохију чини 1048 православних домова са 3226 православних Срба. У Војнићу је седиште политичке власти месне и котарске, ту су пошта и брзојав (телеграф), а од јавних здања српска православна црква и комунална школа.
 
Православно парохијско звање је основано и црквене матице се воде од 1778. године. Православни храм посвећен Вазнесењу Господњем грађен је 1822. године, а иконостас осликан 1852. године. Ту је и девет српских гробаља, парохија је прве класе са парохијским домом. Председник црквене општине 1905. године је Драгомир Косановић, а парох поп Игњатије Малобабић је протопрезвитер. Свештеник је родом из Славског поља, рођен 1844. године и у месту служи последњих 16 година.<ref>Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.</ref>
 
Школа у Војнићу је комунална основна са једним здањем. У њој раде 1905. године Паја Рибар (који је и секретар црквене општине) и Анка Воркапић, са 460 редовних ђака и 115 у пофторној настави.
 
У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]], током владавине [[Независна Држава Хрватска|НДХ]], велики број Срба је убијен. Тако се између осталог 17. априла [[1942]]. догодио масакр у православној цркви у Војнићу, када је 64 особе закључано у цркву која је затим спаљена.<ref>{{cite web|url=http://www.angelfire.com/planet/genocid/Grobnice.html |title= Масовне гробнице као сурова губилишта српског народа на подручју Кордуна, Баније и Лике 1941-1945. |last=Затезало|first=Ђуро|authorlink= |date=|format= |work= |publisher=Радио сам свој сељачки и ковачки посао |language=ср |archiveurl= |archivedate=|accessdate=06. 07. 2012}}</ref> Такође је 351 становник Војнића убијен у [[Логор Јасеновац|логору Јасеновац]].{{чињеница|date=10. 2017. }}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Војнић