Палата Реуниона (Београд) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
вв
Ред 23:
| гдужина =
}}
'''Палата „Реуниона”''' ''(Riunione Adriatica di Sicurtà)'' је највиши и урбанистички најнаметљивијим објект на данашњем [[Трг републике (Београд)|Тргу Републике]] у централном језгру Београда, који административно припада [[Градска општина Стари град (Београд)|градској општини Стари град]]. Подигнут између два светска рата, за потребе тршћанског Јадранског осигуравајућег друштва, она и данас, поред бројних супротстављених ставовова о њеном изгледу, скоро један век мења власнике и кориснике, али и дање остаје препознатљиво здање на многим фотографијама са [[Трг републике (Београд)|Трга Републике]].<ref>Стефановић, Н. Н. 2013 ''Палата Риунионе: једна кућа – једна прича'', Политика 12. 7. 2013 (додатак Моја кућа, 3).</ref>
== Називи ==
Палата тршћанског Јадранског осигуравајућег друштва — ''Riunione Adriatica di Sicurtà'' — Палата „Реуниона“ — Палата „Истра“.
Ред 42:
 
== Историја ==
Одлуку о изградњи палате, односно пословно — стамбене зграде донело је Јадранско осигуравајуће друштво, са циљем да и у Београду изгради палату истоветну мадридској испостави друштва,<ref>Историјски архив Мадрида, AVM 20-451, f. 8.</ref> како би Београд као престоницу [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] ''покушала да прикључи унификујућим прото-глобалистичким процесима, смишљеним са идејом да се избришу архитектонске разлике између пословно-трговачких четврти широм Европе али и свата.'' Гардњом овакве палата инвеститор је био заинтересован, не само за велику зараду, већ и за брз повраћај средстава уложених у изградњу грандиозног објекте, ''што му је после неколико година и полазило за руком, ослањајући се на устаљене, а не на иновативне градитељске методе.<ref name="1." />''
 
Палата „Реуниона” грађена је, по пројекту архитекте Ивана Белића (1887 — 1968) у периоду од 5. септембра 1929. до 10. априла 1931. године. Ово архитектонско дело Ивана Белића, убрзо по изградњи у архитектонским круговима Београда и шире постало је оспоравано, по тврдњама да они није аутор грађевине, ''на основу тешко проверљивих усмених сведочанства о распрострањеним махинацијама у међуратној архитектури Београда, о чему недостају чврсти материјални докази''.<ref name="1." />
Ред 50:
Планови за њено зидање, завршени августа 1929, одобрени су већ септембра исте године, уз одређене измене априла 1930. године. Грађење темеља започето је 5. септембра 1929, док је зидање окончано 10. априла 1931. године. Цена планираних радова од три милиона динара, која је наведена у архивској документацији, због петомесечног прекорачења извођачког рока знатно је увећана.<ref name="1." />
 
„Реуниона“ је прва оштећења претрпела у протестима 27. марта 1941. године, када је нападнута од демонстрана због потписивања [[Тројни пакт|Тројног пакта]], пошто је њен део био у закупу немачког трговинског представништва, у коме је смештен тајни шпијунски пункт. Следило је убрзо друго оштећење „Реуниона“ када је палата девастирана и у нацистичком бомбардовању Београда почетком априла 1941. Ова оштећења су заједно са променом намене зграде, по ослобођењу Београда након Другог светског рата санирана.<ref>Станић, Б. 2002–2003 Слике дејстава на Београд, Годишњак града Београда (Београд) XLIX–L: стр. 96</ref>.
 
== Архитектонски изглед палате ==
Ред 68:
Степенице су унутар палате покривене белим мермером (као и степеништа и ходници), док су прозори и врата израђени од храстовине. Кров и мансарда су покривени бакром.
;Спајање са суседном зградом 1961.
Од 1961. године, палата је западним калканским зидом и горњим постројењем повезана у хомогену градитељску целину са Спољнотрговинском комором архитекте Иве Куртовића, ''непримереног изгледа ери тадашњег догматског модернизма''.<ref name="Vuković" >Vuković, S. 1962 Zgrada Spoljnotrgovinske komore u Beogradu, Arhitektura urbanizam (Beograd) 16: 12–14.</ref><ref>Милашиновић Марић, Д. 2002 ''Водич кроз модерну архитектуру Београда'', Београд: Друштво архитеката. стр.29</ref><ref>Брдар, В. 2011 Иво Куртовић, Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда, стр. 117–124</ref>
 
== Види још ==
* [[Иван Белић]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist}}
== Литература ==