Слатина (Подравска) — разлика између измена

м
нема резимеа измене
м (Исправљање координата и ситних грешака)
м
}}
'''Слатина''' (раније '''Подравска Слатина''') је град у [[Хрватска|Хрватској]], у [[Вировитичко-подравска жупанија|Вировитичко-подравској жупанији]]. Према првим резултатима [[попис становништва у Хрватској 2011.|пописа из 2011.]] у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.<ref>{{Cite web|url=http://www.dzs.hr/Hrv/censuses/census2011/results/htm/H01_01_01/h01_01_01_zup10_3956.html |title=Попис становништва 2011.|accessdate=09. 04. 2014|last=|first= |date=|work= |publisher=Државни завод за статистику РХ}}</ref>
 
== Историја ==
Овде је била [[Битка код Слатине (1562)]]. године.
 
Године 1935. варошица '''Слатина''' је променила званично назив у '''Подравска Слатина'''.<ref>"Просветни гласник", Београд 1935.</ref>
 
 
=== Други свјетски рат ===
Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косица, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.
 
У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличавање]] одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.{{sfn|Страњаковић|1991|pp=303}}
 
У Подравској Слатини априла 1941. године ухапшен је велики број угледних грађана, њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др. Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.<ref>Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Слатине, у Београду 6. јула 1942. (К)</ref>{{Непоуздан извор}}
 
У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Биковици, Подравској Слатини.<ref>Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године</ref>
 
== Становништво ==
* напомене:
 
''До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља [[Слатински Липовац]]. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. години садржи део података за насеље [[Мединци]].''
 
== Историја ==
Овде је била [[Битка код Слатине (1562)]].
=== Други свјетски рат ===
Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косица, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.
 
У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличавање]] одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.{{sfn|Страњаковић|1991|pp=303}}
 
У Подравској Слатини априла 1941. године ухапшен је велики број угледних грађана, њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др. Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.<ref>Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Слатине, у Београду 6. јула 1942. (К)</ref>{{Непоуздан извор}}
 
У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Биковици, Подравској Слатини.<ref>Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године</ref>
 
== Попис [[1991]]. ==
27.345

измена