Априлски устанак — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Војни сукоб
| ијекавица
| ширина
| сукоб
| део
| слика
| величина_слике
| опис_слике
| алтернативни_текст
| датум
| локација
| локација_генитив
| координате
| територија =
| | повод =
| узрок =
| резултат
▲| статус =
▲| резултат = Устанак угушен; пораз устаника довео је до [[Руско-турски рат (1877—1878)|Руско-турског рата]] (1877—1878)
▲| вођство_сукобљених_страна =
| страна1 = {{зас слика|Zname Aprilsko vastanie.svg}} Устаници
| страна2 = {{застава|Османско царство}}
| командант1 = [[Георги Бенковски]]<br />[[Иларион Драгостинов]]<br />[[Панайот Волов]]<br />[[Стојан Заимов]]<br />[[Стефан Стамболов]]
| командант2 = [[Хафуз-паша]]<br />[[Јусуф-ага Софијски]]<br />[[Хасан-паша Нишки]]
| јединице1 =
| јединице2 =
Ред 29:
| губици1 = 15.000—30.000 убијених (укључујући цивиле)
| губици2 = непознато
| напомене
| војна_кампања
}}
'''Априлски устанак''' ({{јез-буг|Априлско въстание}}) био је оружани [[устанак]] [[Бугари|Бугара]] у [[Османско царство|Османском царству]] од априла до маја [[1876]]. године. Устанак је довео до поновног успостављања [[Ослобођење Бугарске|Бугарске]] 1878. године. Регуларсна Османска војска и нерегуларне јединице [[башибозук]]а сурово су угушили побуну, што је довело до јавних простета у Европи, док су многи познати интелектуалци осуђивали османске злочине и пружали подршку бугарском становништву.
Ред 36:
Устанак 1876. године је укључивао само оне дијелове Османског царства које су претежно насељавали Бугари. Појава бугарских националних осјећања блиско је била повезана са обнављањем [[Бугарска православна црква|Бугарске православне цркве]] 1870. године.
== Позадина ==
Почетком 1870-
Погледи Марковића и Ботева су били изузетно блиски захваљујући заједничком утицају руских народњака и социјалиста утописта, као и сличности друштвене средине у којој су се развијали. Радикализам и утопијски социјализам јавио се у балканским ослободилачким покретима услед раскорака између развијене Европе и неразвијеног балканског подручја, изражавајући се у тежњи да се прескочи раздобље капитализма и право уђе у социјализам. Ипак, Марковићеве и Ботевљеве идеје су биле значајне за даљи развој балканских ослободилачких покрета, не само као зачетак каснијих радикалних и радничких покрета, већ и указивањем на повезаност друштвене са националном револуцијом, што је одиграло посебну улогу у револуционарним покретима сељаштва под османском управом.
== Устанак ==
[[Датотека:Georgi Benkovski - Foto Pascal Sebah (cropped).jpg|
Иницијатива за уједињење акција бугарске емиграције у Румунији дошла је од Христа Ботева и [[Стеван Стамбулов|Стевана Стамбулова]] већ на пролеће 1875. године. Бугарски револуционарни централни комитет добио је новог вођу - Ботева. Договорено је подизање устанка у Бугарској у коју су послати агитатори. Устанак је плануо у Старој Загори септембра 1875. године. Он није успео, јер се трновски комитет уздржавао од акције. Османске власти угушиле су устанак, што је довело до незадовољства бугарске емиграције.
Ред 49:
Остаци устаника пружали су огорчени отпор. Браниоци манастира Светих Арханђела извршили су самоубиство са женама и са децом како не би пали у руке Турака. Крајем маја устанак је угушен. Ботев се са 200 људи укрцао на аустријски пароброд Радецки у Ђурђеву, али је убијен 1. јуна након што је успео да пробије турски обруч, од стране залуталог метка.
== Последице ==
У Априлском устанку погинуло је око 30.000 људи, спаљено 80, а опљачкано око 200 села. Тешке репресалије након априлског устанка спречиле су подизање новог по уласку Србије и [[Црногорско-турски рат (1876—1878)|Црне Горе]] у [[Српско-турски ратови (1876—1878)|рат]] против Османлија. У Србији је одмах штампан позив на бугарском језику за дизање устанка на бугарском подручју. Од бројних бугарских емиграната у Србији формиран је одред који је оперисао у склопу руско-бугарске бригаде. Након погибије Ботева у бугарској емиграцији у Румунији преовладало је умерено крило које је стварало благотворителне комитете за скупљање помоћи жртвама априлског устанка. Уз интервенцију врло активних словенофила предвођених [[Владимир Јонин|Владимиром Јонином]] настало је Блгарско централно благотворително обштество које је измирило старе и нове емигранте и организовало учешће добровољаца у српско-турском рату. Када је 1877. почео и [[Руско-турски рат (1877—1878)|руско-турски рат]], Обштество је позвало бугарски народ на нов устанак, а руска команда је формирала у Кишињеву 3 бугарска батаљона која су узела учешће у ратним операцијама.
== Извори ==
* Стеван Павловић, Историја Балкана (
* Јозеф фон Хамер, Хисторија Турског (Османског) царства 3, Загреб (1979)
| |||