'''Влашић''' је планина у средњој [[Босна и Херцеговина|Босни]]. Уздиже се стрмо у подручју [[Травник|Травника]]а изнад долине реке [[Лашва (ријека)|Лашве]], која му је истовремено и јужна граница. Према северу простире се до [[Вучја планина|Вучје планине]] и извора реке [[Врбања (ријека)|Врбање]]. Источна граница му је поток Била (Бијела), притока Лашве, док се према западу спушта у висораван Витовља. Углавном је граде [[Кречњак|кречњаци]] и [[доломит]]и [[мезозоик]]а, нарочито доње и горње [[Креда (период)|креде]]. У јужном подножју планине налазе се бројна [[точило|точила]], голи гребени, простране висоравни, стрми одсеци и крашка врела.
Влашићка висораван је у висини од 1.000 до 1.500 метараm, док највиши врхови прелазе 1.943 m. Његов највиши врх је Паљеник, са 1.934 метра, а затим Влашка Громила 1.919 m. Северна страна Влашића блаже је нагнута и ту су се створили бројни токови, који чине изворишне делове притока [[Врбас (ријека)|Врбаса]]: [[Угар|Угра]] и [[Врбања (ријека)|Врбање]]. На самој висоравни Влашића има више врела која лети не пресуше (Девећани, Орман, Краљичина вода и Харамбашино врело). Велики делови Влашића су под шумом, пашњацима и ливадама. Становништво се готово искључиво бави сточарством. Од сталних насеља многа се пењу веома високо као: [[Корићани (Босна и Херцеговина|Корићани]] 1.281 m и [[Добратићи|Добретићи]] 1.114 m.
Влашићка висораван је позната је по чувеној традицији справљања [[влашићки сир|влашићког сира]], као и новијем туризму на Бабановцу, где се после [[Рат у Босни и Херцеговини|рата]], етаблирао нови [[Федерација Босне и Херцеговине|босански]] центар зимског [[туризам|туризма]], којег радо посећују и страни гости.
