Коштана срж — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
VS6507 је преместио страницу Коштана срж на Костна срж преко преусмерења ознака: ново преусмерење |
м Miljan Simonović је преместио страницу Костна срж на Коштана срж: Од именице кост придев гласи коштан(и), што не значи само „начињен од кости“, као што неки мисле, него и „који се односи на кост“ или „који се налази у кости“. |
||
Ред 1:
[[Датотека:Gray72.png|десно|мини|280п|Пресјек анатомије ћелија у костној сржи]]
[[Датотека:Bone marrow biopsy.jpg|десно|мини|280п|Узимање костне сржи даваоца]]
[[Датотека:Markknochen-1.jpg|десно|мини|280п|Примјерак говеђе костне сржи]]
'''Костна срж''' ({{јез-лат|Medulla osium}}), је меко ткиво смјештено у [[кост|костним]] шупљинама. Костна срж одраслих производи [[крвна зрнца]].
== Црвена и жута костна срж ==
Постоје двије врсте костне сржи — црвена (мијелоидна) и жута. Црвена и бијела крвна зрнца и крвне плочице стварају се у црвеној костној сржи. Нека бијела крвна зрнца се развијају у жутој сржи. Боја жуте сржи је таква због великог броја масних ћелија. Оба типа садрже мноштво [[крвни суд|крвних судова]].
При рођењу, сва костна срж је црвена. Са годинама, све већи дио се трансформише у жуту срж. Одрастао човјек има око 2,6 -{kg}- костне сржи од које је половина црвена. Црвена се налази само у пљоснатим костима (кости [[кук]]ова, [[грудна кост]], [[кичма]], [[ребро|ребра]], [[кључна кост]], кости [[раме]]на и свода [[лобања|лобање]]), а код млађих особа и у проксималним епифизама надлактице и бедрене кости. Жута костна срж се налази у дугим, цјевастим костима одраслог човјека.
У случају крварења, хипоксије и појачане разградње еритроцита, у старости и у случају одређених болести, жута костна срж се може трансформисати у црвену да би се поспијешила производња крвних зрнаца.
== Врсте матичних ћелија ==
Костна срж садржи два типа матичних ћелија:
# '''Строма''' — ретикулско везивно ткиво (ретикулске ћелије са способношћу [[Фагоцитоза|фагоцитозе]], ретикулска влакна). Ретикулске ћелије проширењима својих изданака прилијежу уз [[ендотел]] синусоидних капилара (адвентицијске станице), а спљоштене уз унутрашњу плочу кости чине [[ендост]].
# '''Хематопоетски трачци''' — скупине незрелих предстадијума крвних зрнаца у окнима ретикулског ткива. Унутар скупине еритробластима налазе се [[макрофаги]] који предају еритробластима [[гвожђе]] ускладиштено у [[Цитоплазма|цитоплазми]] у облику феритина и хемосидерина и фагоцитирају њихова избачена језгра.
# '''Синусоидни капиларие''' — обложени су ендотелом с пукотинама међу ћелијама (литоралне ћелије), кроз које улазе у крвни ток зрели [[црвена крвна зрнца|еритроцити]], [[гранулоцит]]и и лимфоцити Б који потпуно сазријевају тек у периферним лимфним органима.
== Болести ==
Нормална костна срж се може оштетити малигним творевинама или инфекцијама попут [[туберкулоза|туберкулозе]], које воде до смањивања стварања крвних ћелија, а такође и [[рак]]ом бијелих крвних зрнаца ([[леукемија]]). Како би се дијагностиковале болести, може се извршити биопсија костне сржи. Ово обично укључује узимање примјерка црвене сржи под локалном [[Анестезија|анестезијом]]. Подвргавање [[радиоактивност|радијацији]] и [[хемиотерапија|хемотерапији]] убија многа крвна зрнца која се убрзано размножавају, те имуни систем тиме бива значајно угрожен. Многи симптоми болести радијације су настали због оштећења ћелија костне сржи.
== Донација и трансплатација костне сржи ==
Могуће је узети хематопоетске ћелије једне особе и убризгати их у другу, или у исту особу после неког времена. Ако су давалац и прималац компатибилни, убризгане ћелије ће путовати до костне сржи и покренути производњу крвних ћелија. Матичне ћелије се могу узети из црвене коштане сржи кука, углавном под потпуном анестезијом. Алтернатива томе је да се даваоцу убризга одређени медикамента који проузрокује ослобађање матичних ћелија из костне сржи у крв, одакле се једноставно ваде и преносе примаоцу.
Трансплантација се изводи у тешким случајевима болести коштане сржи; постојећа срж пацијента се прво убије уз помоћ хемотерапије или радијације, а онда се нове матичне ћелије убризгају у тијело. Прије радијације или хемотерапије се код неких пацијената хематопоетске матичне ћелије изваде, а касније врате назад у тијело када се терапија заврши како би се обновио [[имунски систем|имунолошки систем]].
Прву успјешну трансплантацију костне сржи на свијету урадила је група француских љекара, под вођством онколога Жоржа Матеа ({{јез-фра|Georges Mathé}}) на Клиници „Кири” у Паризу 11. новембра 1958. како би спасила живот српском научнику Радојку Максићу озраченом приликом хаварије експерименталног реактора на [[Институт за нуклеарне науке Винча|Институту за нуклеарне науке Винча]]. Након Радојка Максића, Жорж Мате је извршио пресађивање костне сржи на још четворо људи са института у Винчи. Добровољни даваоци коштане сржи за пресађивање су били Французи: Марсел Пабион за Радојка Максића, Одит Драги за Роксанду Дангубић, Рејмон Кастаније за Животу Вранића, Албер Бирон за Драшка Грујића, њекар болнице Леон Шварценберг за Стјепана Хајдуковића. Од последица нуклеарног [[зрачење|зрачења]] умро је Живота Вранић, који је приликом гашења реактора изложио себе већој дози зрачења, како би спасио остале колеге сигурне смрти. Даваоци и преживјели примаоци коштане сржи касније су се међусобно упознали и постали доживотни пријатељи.
== Референце ==
{{reflist}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Bone marrow}}
* [https://web.archive.org/web/20071226054841/http://bioweb.uwlax.edu/APlab/Table_of_Contents/Lab_11/Bone_Marrow_1/bone_marrow_1.html Фотографије костне сржи начињене микроскопом, са објашњењима] {{en}}
[[Категорија:Скелетни систем]]
[[Категорија:Матичне ћелије]]
| |||