Минхен — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
м →увод |
||
Ред 37:
}}
'''Минхен''' ({{јез-нем|München}}, {{јез-бав|Minga}}) јесте главни и најнесељенији град [[Баварска|Баварске]], друге најнасељеније савезне државе [[Њемачка|Њемачке]]. Са становништвом од око 1,5 милиона, трећи је град по броју становника у Њемачкој, послије [[Берлин]]а и [[Хамбург]]а, а дванаести је највећи град у [[Европска унија|Европској унији]]. Градска метрополитанска област је дом за нешто више од 6 милиона људи. Простирући се на обалама ријеке [[Изар]] (притока [[Дунав]]а) сјеверно од [[Баварски Алпи|Баварских Алпа]], град је сједиште баварске [[Административни окрузи Њемачке|административне регије]] [[Горња Баварска]] и уједно је општина са највећом густином становништвом у Њемачкој (око 4.500 стан./км<sup>2</sup>). Минхен је други највећи град
Град је глобално средиште умјетности, науке, технологије, финансија, издалавашта, културе, иновација, образовања, пословања и туризма и имао веома висок стандард и квалитет живота, што га је поставило на прво мјесто у Њемачкој и треће у свијету према [[Рејтинг квалитета живота Мерсер|Мерсер истраживању]] 2018. године. а проглашен је и најбољим градом за живота према Монокловом истраживању 2018. године. Према Институту за истраживање глобализације и свјетско рангирање, Минхен се сматра алфа градом од 2015. године. Минхен је главно међународно средиште инжењерства, науке, иновација и истраживања, што доказује присуство два истраживачка универзитета, мноштво научних институција у граду и његовој околини, као и свјетски познати технолошки и научни музеји као што су Њемачки музеј и Бе-ем-веов музеј. У Минхену се налази мноштво мултинационалних компанија и његова привреда је заснована високој технологији, аубомобилима, услужном сектору и креативној индустрији, као и информационим технологијама, биотехнологији, инжењерству и електроници између осталих.
Минхен се први пут помиње 1158. године. Католички Минхен се снажно одупирао реформацији и био је политичка тачка дивергенције током Тридесетогодишњег рата, али је остао физички нетакнут упркос окупацији протестантских Швеђана. Када је Баварска успостављена као суверена краљевине 1806. године, постала је европско средиште умјетности, архитектуре, културе и науке. Током Њемачке револуције 1918. године, владајућа [[династија Вителсбах]], која је Баварском владала од 1180. године, приморана је да абдицира у Минхену и проглашена је краткотрајна социјалистичка држава.
Двадесетих година 20. вијека, Минхен је постао дом за неколико политичких организација, међу којима је била и Нацистичка партија. Прво покушај нацистичкој покрета да преузме њемачку владу 1923. године у [[Пивнички пуч|Пивничком пучу]] заузставила је баварска полиција у Минхену пуцњевима. Након нациситчког ступања на власт, Минхен је проглашен „Пријестоницом покрета”. Током Другог свјетског рата, Минхен је тешко бомбардован и 50% цијелог града и 90% историјског средишта града је уништено. Након послијератне америчке окупације 1949. године, током година [[Њемачко економско чудо|Економског чуда]] ({{јез-њем|Wirtschaftswunder}}) дошло је до великог раста броја становника и економске моћи. За разлику од осталих њемачких градова који су тешко бомбардовани, Минхен је обновио већину свог традиционалног крајолика и био је домаћин [[Летње олимпијске игре 1972.|Љетњих олимпијских игара 1972. године]]. Осамдесете године 20. вијека биле су године снажног екомонског раста, високотехнолошке индустрије и научних институација, као и раста броја становника. Град је дом великим корпорацијама, као што су [[Бе-ем-ве]], [[Сименс (предузеће)|Сименс]], [[МАН СЕ|МАН]], [[Линде група|Линде]], [[Алијанц]] и [[Минхен Ре]].
У Минхену се налазе многи универзитети, музеји и позоришта. Бројне архитектонске атракције, спортски догађаји, изложбе и годишњи Октобарфест привлаче значајан број туриста. Минхен је један од најпросперитетнијих и најбрже растућих градова у Њемачкој. Налази се на самом врху миграцијских дестинација. У Минхену живи више од 530.000 људи страног поријекла, што чини 37,7% укупног становништва.
== Географија ==
| |||